Иван Ивановић, председник Српског народног покрета Наши, истакнути српски националиста и један од најхапшенијих политичких активиста у Србији, у ексклузивном интервјуу за Комерсант.рс, говори о актуелној политичкој ситуацији, о Русији, о српској политици уопште…
Иван Ивановић, председник Српског народног покрета Наши, истакнути српски националиста и један од најхапшенијих политичких активиста у Србији, у интервјуу за портал Комерсант.рс, који вам преносимо у целости, говори о актуелној политичкој ситуацији, о Русији, о српској политици уопште…
Уопштено, како би у кратким цртама описали актуелну политичку ситуацију у Србији? Аутократија под велом колонијалне демократије, која како то обично бива промовише вредности које обезвређују човека и грађанина, али и целокупни друштвени поредак. На делу су тенденције које прете да уруше темеље на којима почива наша држава. Зато је неопходно да у Србији дође до суштинских промена у сваком смислу, почевши од политике преко које ћемо имати механизме за обнову целокупних друштвених прилика.
Који термин би био најадекватнији за опис глобалне политичке ситуације и стања у свету? Апокалипса у најави или дехуманизација у акцији.
Протести… Како их Ви видите? Протести су оправдани са становишта обичног човека, грађанина Србије, обесправљеног, осиромашеног и изманипулисаног. Међутим, први протест који је започео као скуп незадовољних студената и грађана, претворио се у нешто сасвим друго и сви људи који излазе на улицу вешто се манипулишу и користе за остваривање циљева појединих интересних група. Пре свега, мислим на либерално-грађанско политичке опције и кругодвојкаше, који се гаде на сам помен традиционализма, родољубља и духовности… Наше незадовољство према садашњем режиму не сме бити искоришћено за урушавање државе од стране људи попут Саше Јанковића, Вука Јеремића, Бошка Обрадовића, који су отворени експоненти западних агентура и амбасада. Ако узмемо у обзир да се свакодневно врши борба ко ће преузети протесте, да се на челу колоне налазе разне анархистичке групе попут Маркс21 и Анархо синдикалаца, те да се у колони налазе људи попут Сташе Зајовић из Жена у црном и осталих перјаница НВО сектора, сасвим је јасно да су протести добили једну другу димензију. Највећи проблем је што многи учесници протеста то не примећују и све те наводе сматрају режимским блаћењем. Подсетио бих све нас, на чувени говор Слободана Милошевића пред други круг избора 2000. године, до којег није дошло због насилне револуције која се догодила, који је до танчина објаснио шта ће се догодити са Србијом… Сви су му се смејали. А сада је тај говор малтене пророчки, и често га можемо видети у медијима и како га многи политички аналитичари цитирају. Не бих желео да нам се тако нешто поново догоди. Рушењем система и институција, не руши се режим, него држава.
Саша Јанковић најављује политички покрет. Глупирање „сатераног у ћошак“ или херојска борба за Србију? Саша Јанковић покушава да свој изборни резултат преточи у нешто конкретно. А то је његова жеља да постане лидер про-западне опозиције. Саша Јанковић је рецидив круга двојке и у идеолошком смислу не постоји ниједан сегмент у којем бих могао да се сложим са њим. Почевши од националних и економских, па све до културолошких питања. Духовност намерно изостављам, јер њих посматрам као Богоборце, који би се радо обрачунали и са СПЦ, ако им се укаже прилика.
Ако би имали полуге власти… Три ствари које би прво урадили? Власт је опасна категорија, привлачна, али и захтевна за оне који би суверено да владају. Полазим од човека, најелементарнијег. Зауставио бих даљу колонизацију земље и претварање Србије у протекторат западних сила. Затим бих подстицао домаћу производњу и извоз, јер у сиромаштву нема патриотизма у данашње време на жалост. Када човек достојанствено и пристојно живи онда је лако бавити се и другим питањима која су суштинска, али од свакодневне борбе за пуку егзистенцију, људи то не виде. Онда бих образовање уздигао на ниво који заслужује, као и културу. У овим областима се гради и брани наш српски идентитет. Ми смо пољопривредна земља, у којој свака семенка које се посеје рађа, али рађају се и талентована деца која ће нас наследити, а колико ће она имати везе са нашом културом, традицијом и духовношћу зависиће од наших улагања.
Ваше мишљење о тренутним односима са Русијом? Русија доста помаже Србији на међународном плану, пре свега око Косова и Метохије и притисака који долазе са запада, који нас непрестано условљава да и сами признамо независност наше јужне покрајине. Што се тиче надања појединих родољуба да ће руски утицај и помоћ у Србији бити много већи и да ће се Русија директно мешати у унутрашњу политику како би на власт дошле про-руске партије и покрети, то сматрам шареном лажом и да од тога нема ништа. Србија треба да развија дубоку сарадњу са Русијом у разнима областима, почевши од економије и пољопривреде, па све до војне индистрије и културе и духовности. То је наша шанса како би урушену српску економију подигли на ноге. Мислим да нам је сада историјска прилика за тако нешто, јер морамо узети у обзир наклоност председника Владимира Путина према Србији. Шта ће бити после њега, и какви ће бити односи Русије према Србији, нико нам не може гарантовати.
Највећа опасност по Србију и српски народ у региону? Постали смо лак плен неолибералних колонизатора. Највећа опасност по Србију смо управо ми Срби, који смо спремни на сваки вид издаје зарад мало ћара и власти и на то нас подсећа народна пословица, која је код нас на жалост увек актуелна, „Не дај Боже да се Срби сложе“. А да ли ће се то икада променити и да ли ћемо икад стићи до оне друге пословице „Само слога Србина спасава“, зависи искључиво од нас. Када нам интерес државе и народа буде пречи од нашег личног, тада ће нам и кренути боље. Већих непријатеља од нас самих на жалост немамо.
Шта би поручили актуелним властима и новоизабраном председнику Србије? Није сва моћ у томе да имате све, него да свиме владате људски и по добрим законима. Дакле, поставити праве људе на праве позиције. Иако звучи као утопија, да људи могу нешто да промене у систему који је веома урушен, ми верујемо и усуђујемо се да можемо. Зато и чекамо своју прилику и сасвим је извесно да наше време ускоро долази. Извор:
Комерсант.рс