Та Девичанска острва преселила су се у Републику Српску, у Зворник. Питома варош на левој обали Дрине преко ноћи добила је ореол свемоћи. У тој вароши све је дозвољено, у Зворнику можеш да купиш сва законска права, љубав, срећу, можеш да имаш поданике, државни службеници су ваше модерно али право робље – ако имате стомак друмског разбојника и адекватну кинту.
У Зворник се пре десетак година, сасвим озакоњено уселио нечастиви. Ђаво је умешао своје прсте у дневни живот касабе, догађају се неприродне ствари, а од касабе као да је и добри Бог дигао руке. Портал Правда почетком децембра објавио је причу о енормној пљачки фабрике „Аумина“ од стране Литванске УКИО банке која је пре петнаестак година купила фабрику глинице „Бирач“ у Зворнику. Неколико година касније акционари Бирача, који су власници фабрике 48 одсто с правом златног гласа, открили су да их УКИО банка, са још четиру повезане литванске фирме, пљачка да су годинама исисавали новац из Бирача и на тај начин оробили фирму за више стотина милиона КМ. Кад су пљачкаши били проваљени, они су у Литванији направили „кровну фирму“ Европа Бирач, која је на име фирме Бирач Зворник узела кредит од 80 милиона евра, колико је избосио губитак четири повезане литванске фирме.
Пошто Бирач Зворник и ћерка фирма Алумина нису могле да враћају ануитете, стављени су под стечај, што је био јасан аларм истражним и правосудним органима Републике Српске да провере пословање и нове кредите „Бирач Европа“. Открили су организовану криминалну банду, Литванци су преко ноћи побегли кући. У међувремену УКИО банка је банкротирала, направили су губитке од 800 милиона евра, па су расписали тендер на „дугове Бирача“ од 155 милиона КМ. Део тог дуга за десет одсто вредности купила је фирма „Павгорд“, власништво контраверзног бизнисмена Гордана Павловића из Фоче.
Овај случај завршио је пред Окружним привредним судом у Бијељини, пресуда се очекује за 24. април, уз основну напомену да по Закону о девизном пословању РС да УКИО банка није резидент, што значи да свако девизно пословање са страним фирмама које нису домицилне морају да се пријаве Министарству финансија и тек кад се одобре имају легалитет, што у случају „Павгорда“ и УКИО банке није био случај.
Е сад почиње бајка о Зворнику са Девичанских острва: Како су најбољи ученици Остапа Бендера дојахали у Зворник и како светска литература никад неће опростити Иљфу и Петрову, славним Русима, што су прерано умрли, а могли су да напишу наставак капиталног дела Дванаест столица. А овако некаква новинарска шкрабала морају да раде њихов посао.
Наставак бајке почео је 12. априла, пре неколико дана, када је Основни суд у Зворнику,поступајући судија Јелена Тодоровић, донела извршну пресуду која блокира рачуне „Алумине“ да би „Павгорд“ наплатио 155 милиона КМ! Ова пресуда је донета упркос томе што је у току судски процес у Окружном привредном суду у Бијељини на исту тему, значи виша правосудна инстанца и што се исти предмет у поступању пред Окружним судом у Бањалуци.
Али то није крај зворничке девичанске бајке. Руководство „Алумине“ одмах је упутило писмо председнику РС Милораду Додику, премијеру Жељки Цвијановић, министру правде Антону Касиповићу, где упозоравају на незакониту одлуку Основног суда у Зворнику, која ће „Алумини“ која запошљава 1 400 радника и која данас иуузетно послује, учинити несвиђене губитке. Окружни суд у Бањалуци је већ 13. априла упутио налог Окружном суду у Зворнику да укине предсуду о блокади. Судија Јелена Тодоровић је одговорила у стилу, морам да консултујем Павгорд (?), уствари одбила да спроведе налог суда из Бањалуке. Оглушила се и на ургенцију бањалучког суда која је стигла истог дана послеподне.
Престава ће бити комплетна, одмах после Васкрса, у Зворнику почиње нова „Револуција Бољшевика“. Радници „Алумине“, грађани Зворника који нису потлаћени,рудари из рудника боксита Милићи и рудари из Сребренице стући ће у Зворник с поруком: „Не дамо Алумину Зорану Стевановићу и Гордану Павловићу“. Биће густа та чорба коју треба да кусају Павловић и Стеванови или Милорад Додик, радници „Алумине“ и цео овај крај.
У тексту Правде објављеном почетком децембра прошле године, апострофирали смо Зорана Стевановића, дугогодишњег градоначелника Зворника као кључног човека из сенке који управља отимањем „Алумине“, што је он у поменутом тексту индиректно признао. У међувремену располажемо новим сазнањима да иза Павловића и Стевановића стоје крупни играчи, међу којима је један бивши председник РС и бивши министар у Влади РС.
У савком случају, дошло је време одлуке – Или Стевановић Павловић, или Република Српска?
Нема сумње, Зоран Стевановић је газда Зворника и околине, он је то уз дозволу власти у Бањалуци. Да није тако, он би од државе Републике Српске имао другачији, односно адекватан третман.
Занимљиви су коментари на сајту Бизнис. Ба. О најновијим догађајима око „Алумине“: „Зоране Стевановићу, шта ово радиш? Уништаваш Алумину!1 400 људи изгубиће посао да ти и Гоци наплатите криминално потраживање. Државо има ли те да ухапсиш криминалце?“. Други читалац шерује ову поруку:“Рачун је блокирала криминална хоботница за коју сви знају, само што их нико није ухапсио“. Или:“Блокада Алумине је врхунац криминалних активности званичника и фочанске банде. Пропали смо. Па још:“Зоране Стевановићу...објаснићеш тужилаштву да ли сте се ти и Гордан Павловић видели са председницом суда у Зворнику Славицом Тадић и због чега“?
Градоначелник Зворника Зоран Стевановић склон је пословним авантурама. Недавно је Окружно тужилаштво у Београду поднело против њега кривичну пријаву због сумње прања новца. Он са својом грађевнском фирмом из Лознице почео је да гради стамбено пословни простор у елитном београдском насељу Врачар величине од неколико хиљада квадрата с предсрачунском вредношћу од пет и више милиона евра. Поставили су питање како неко ко има плату од 1.500 евра може да гради овакав објекат? Градња је блокирана, али новац говори да иза њега стоје имућније и боље позициониране физиономије...
Све приче о Зорану Стевановићу, Гордану Павловићу, Литванцима Алумини, енормном црном новцу који тече улицама Зворника и околине, све је јасно Јасно је и то шта је чинити председнику Републике Српске Милораду Додику, његовој Влади и његовој политичкој партији СНСД.
Ако у случају Алумине победе Зоран Стевановић и Гордан Павловић, Милорад Додик би морао да призна да Република Српска није држава него парче ледине ограђене климавим плотом. Морао би за следеће парламентарне изборе да учини све што је у његовој политичкој моћи, да за председника Републике Српске постави Зорана Стевановића, а за премијера Гордана Павловића!
Извор: Правда/Ђоко Кесић
