Ердоган очекује победу на референдуму, тврдећи да истраживања показују да уставне реформе подржава између 55 и 60 одсто гласача.
"У недељу, мислим да ће бити веома јасан исход у корист оних који су за", рекао је он у интервјуу за турску телевизију.
Уколико победи на референдуму, Ердоган ће имати овлашћење да поставља министре, а читава бирократија биће централизована у његовој председничкој палати.
Противници су забринути да ће новом систему недостајати "баланс и провере" који су специфични за систем САД, са циљем да се председништво одврати од владавине једног човека.
Лидер главне опозиционе Републиканске народне партије, Кемал Киличдарглу упозорио је да Турска бира да ли жели да и даље има демократски парламентарни систем или владавину једног човека. Он је нови систем описао као "аутобус без кочница, чија је дестинација непозната".
Референдум се одржава 94 године након што је Кемал Ататурк основао модерну Турску, а могао би да промени односе Анкаре са Западом, мировне преговоре са Курдима и процесе унутар друштва.
Нови систем био би на снази од новембра 2019. године, када би председнички и парламентарни избори били одржани у исто време.
С обзиром на то, Ердоган би у новом систему могао да остане на власти до 2029. уместо до 2024. године.
Негативан исход, међутим, био би велики ударац за његов статус свемогућег владара у Турској, наводе агенције.
У случају лаке победе, Ердоган би могао самопоуздано да се одлучно удаљи од европских интеграција и покаже да Турска може да створи алтернативна стратешка партнерства, укључујући и оно са Русијом. Ердоган је први турски председник који је започео мировне преговоре са законом забрањеном Курдском радничком партијом (ПКК), што је довело до обуставе ватре.
Његова победа значила би да није искључена опција поновног отварања дијалога са Курдима.
