“Када је председник Трамп ступио на дужност, у Сирији је било присутно само око 300-400 америчких војника, и иако је тај број знатно порастао (Пентагон више не даје тачне бројке), распоређивање од 50.000 војника би било и шокантно и имало би огроман утицај на регион, вероватно изазивајући велику реакцију из Сирије, која првенствено и није позвала америчке војнике да делују на њиховој територији.“
Распоређивање војске те величине би такође могло ризиковати да постави Вашингтон у директан сукоб са Москвом – практично делујући као катализатор за светски рат. А да не помињемо да би то било значајно одступање од Трампове изјаве за Фоџ Бусинесс Нењс: “Нећемо ићи у Сирију.“
А како наводи Блумберг, Мекмастерова стратегија није била добро примљена од стране других у Трамповој администрацији:
“Сам Мекмастер је наишао на отпор снажнијем присуству војске у Сирији. У два сусрета од краја фебруара Трамповог кабинета за националну безбедност, познатих као одбор директора, Трампови врхунски саветници нису успели да постигну консензус о стратегији Исламске државе. Званичници Беле куће и администрације кажу да се секретар одбране Џејмс Матис, председник Генералштаба Џозеф Данфорд и генерал Џозеф Вотел, који је задужен за централну команду САД-а, противе слању више конвенционалних снага у Сирију. У међувремену, виши стратег Беле куће Стивен Банон се наругао Мекмастеру пред његовим колегама да покушава да започне нови рат у Ираку, наводе ови извори.“
Трампов први саветник за националну безбедност, пензионисани генерал-потпуковник Мајкл Флин је – као и многи други – настојао да избегне повећање војног присуства у сиријском комплексном рату, јер би то супротставило америчко особље против милитаната Исламске државе и Ал Каиде, као и руских и сиријских војних снага.
Мекмастерови противници сматрају да појачана верзија планова бившег председника Обаме за борбу против ИД-а – вазушни напади уз операције специјалних снага, укључујући и обуку локалних бораца – представља најефикаснију стратегију за борбу са сиријском мутном мочваром непријатељских субјеката.
Блумберг наводи да врх Пентагона настоји да олабави правила ангажовања за специјалне снаге, укључујући и то да им пружају додатну ваздушну подршку, као што су хеликоптери, за будуће операције против самопроглашеног калифата.
Али то би захтевало ослањање на групе са личним плановима у Сирији – као што је курдска милиција.
Пензионисани генерал америчке војске са четири звездице Џек Кин – који је близак Мекмастеру, али не говори у име генерала – рекао је дописнику Блоомберга за националну безбедност, Ели Лејк, да док су се се Курди заиста активно борили против ИД-а, арапске снаге су првенствено усмерене на борбу против Асадовог режима.
- Наши момци за специјалне операције верују у исправно, тако да је ово била доказана сила која може да се бори - рекао је Лејковој Кин за курдске борце. “Иако ово има смисла тактички, стратешки нема смисла. То су арапске земље, а Арапи неће трпети да сиријски Курди узму арапску земљу. Кад год изаберете војну опцију, морате утврдити које ће политичке циљеве то подржати. Нажалост, та опција нас враћа назад на таблу за цртање.“
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган је изразио значајну амбивалентност по питању америчког наоружавања и обучавања сиријских Курда – за које он верује да су у савезу са курдским сепаратистичким побуњеницима Турске – јер би та средства могла брзо да се окрену против турске владе. А та перцепција је високо ризична за америчку војску, која захтева приступ турској ваздухопловној бази Инцирлик како би обављали борбене летове против ИД у Сирији и другим местима у региону.
Кин сматра да би било боље да Америка прихвати помоћ сунитских арапских коалиционих снага у борби против Исламске државе. Али то би додатно погоршало тензије са шиитским борцима, као и са Асадовим режимом.
Иако су два неименована и непотврђена извора рекла Лејковој да се о цифри од 50.000 војника расправљало иза затворених врата, интернетом циркулише експлозивни извештај у ком се та цифра наводи као 150.000 војника, што је претерано и уопште није легитимно.
Свако могуће решење за питање Сирије – где САД покушава да свргне Асада, док се бори против зле Исламске државе – се сада расправља.
Мекмастеров предлог да се у Сирију пошаље 50.000 америчких војника остаје отворен, иако генерали добро знају да је у том случају неминован сукоб са Русима а то би даље значило да ће Светски рат почети баш ту, у Сирији. Погледајте ОВДЕ како су Американци изгубили стрпљење за Пјонгјанг. Извор: webtribune.rs
