Правда

Пише: Холгер Шапиц (Holger Zschäpitz), Die Welt Централна банка Русије је у фебруару повећала резерве злата за нових 9,3 тоне. Сада су те руске резерве премашиле 1.650 тона и веће су него икад од времена краха Совјетског Савеза. Ово наводи на само један закључак. Кремљ жели да сломи економску доминацију Америке и Европе. За разлику од долара или евра, злато је валута без државе. Над њим ни једна влада нема право гласа и зато тај племенити метал користе ауторитарни владари. Многи експерти су већ отворили питање: Хоће ли Путин и после победе Трампа наставити да смањује своју економску зависност од Америке. Последњи подаци сведоче - да хоће. Јер, Путин је од новембра 2016. резерве злата Русије повећао за 72 тоне. Политички саветник и аутор више књига Џејмс Рикардс тим поводом наглашава: "Путин купује злато зато што рачуна да ће у дугорочнијој перспективи поверење у долар опадати или да ће долар бити коришћен као оружје против његове земље. Зато је улагање у злато идеална заштита од тога. Код Путина нема емоција. Он - у свом односу према Трампу и долару - води рачуна о својим и интересима своје земље". Кремљ свих последњих 15 година тихо, али срачунато повећава своје резерве злата. Тај програм је стартовао још у време владавине Џорџа Буша-млађег, а све се наставило за Обамине ере. Иако је сада у Белој кући Трамп, нема знакова да ће Кремљ престати да купује злато. Од тога га није одвратила ни ситуација са рубљом и ценом нафте. На куповину злата није утицала ни украјинска криза. Чак су куповине у једном моменту биле нагло повећане. Не ради се о о идеологији већ о стратешком плану. На овај закључак наводи и чињеница да је Москва, паралелно са гомилањем злата, знатно смањила своје резерве у америчким државним обвезницама. Од 2014, Путин се ослободио тих папира у вредности 60 милијарди долара. Сада Русија у америчким обвезницама држи само 86 милијарди долара, а то је - 100 милијарди мање него у најбољим временима. Москва више није ни међу десет највећих кредитора Америке. Тренутно, чак и Ирска, Швајцарска или Бразил дају САД-у више новца него Русија. Познато је да је турбулентним временима слаб онај ко даје кредите, а не онај ко их узима. Злато је за Путина својеврсна полиса осигурања. Тај метал се котира у целом свету, а његова количина се не може бесконачно повећавати. Државе које купују злато с једне стране губе део властите гипкости са златним полугама. На њих не иде ни камата. Али, злато штити од узлета и падова на валутним тржиштима. Куповина злата показује до какве владавине је стало Путину. Због чега би онај ко верује у мир и детант повећавао резетве кризне валуте? Међутим, и неке друге земље су изгубиле поверење у долар и политику САД и траже своју независност у злату. Кина је такође значајно смањила своје залихе америчких државних обвезница и повећала резерве злата. Пекинг са своје 1.842 тоне злата држи шесто место у свету по резервама тог племенитог метала, а део тог злата је купљен продајом америчких обвезница. Од 2014. до данас, Комунистичка партија Кине ослободила се од америчких обвезница у вредности од 300 милијарди долара, а купила је 775 тона злата. Русија и Кина заједно располажу са 3.500 тона злата - што је 1.500 тона више него што су имале 2013. године. Заједно су се ратосиљале америчких обвезница у вредности 400 милијарди долара. Са финансијске тачке гледишта, то представља померање полова власти од Америке према истоку. Чак је и бивши шеф америчког Система федералних резерви Алан Гринспен недавно признао да је у току "моћно померање" у односима међу великим државама. У интервјуу магазину Голдинвестор, рекао је: "Злато је ултимативна политичка полиса осигурања". Извор: fakti.org