Како у већини наших крајева Васкршњи празници трају три дана, на Васкрсни уторак се настављају гозбе и весеља, на којима се госте рођаци, кумови, комшије и пријатељи, па је то време када се окупља родбина и из удаљенијих крајева.
У народу се овај уторак сматра најбољим уторком у целој календарској години. Понегде се у селима, мада није раширен обичај, одржавају свадбе, јер се време празновања Хришћанске Пасхе сматра посебном благодаћу, па се та благодат жели пренети и на нове супружнике и њихову новоосновану породицу.
Према предању, у недељу рано, пре зоре, Марија Магдалина, Марија Јаковљева, Саломија и неке друге жене пошле су са спремљеним миром на Христов гроб.
Велики камен којим је Христов гроб био затворен био је одваљен, а гроб празан. На камену је седео анђео Господњи, са лицем као муња и оделом белим као снег.
Стражари војници били су укочени од страха, а онда им се обратио анђео: „Не бојте се, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде јер устаде, као што је казао… Идите брже и кажите ученицима Његовим да је васкрсао”.
Жене и збуњени војници-стражари су одмах отрчали у град да обавесте јеврејске главаре о оном што су видели, а народ се јако обрадовао.
Због тога је једина ствар коју у ова три дана верници морају да поштују, то да деле радост са ближњима.
Народно веровање каже да они који се оглуше о ово једноставно “правило” пркосе Богу и Христосу и неће им ићи у животу “како треба”.
Извор: Телеграф