Пише: Томислав Кресовић Србија је обновила свој парламентаризам преко неокомунистичке језуитске олигархије која је по начелу „циљ оправдава средство“ своје историјско време обликовала по начелима езотерије, тајних организација али и окултних друштава.

Власт СПС стасала је од практичара комунистичке номенклатуре олбиковане по начелима Коминтерне увезене са моделима западних олигархијских братстава које су сличне масонерији и католичком језуитском реду.

Први који је обликовао своју владавину преко мреже олигархија и тајних „клубова“ био је Слободан Милошевић. Милошевић је увезао политичку олигархију, економски корпоративизам, медијску мрежу али моћну СДБ службу која је кренула да ради унапређује послове по моделима ЦИА као „компанија“.

Да се подсетимо да је Ранковићева УДБА педсетих година и касније формирала низ спољнотровинских предузећа (Инекс, Генекс,Р уднап и друге) као и ДОЗ и компанију Дунав-осигурање. Мрежа комунистичке олигархије брзо је „васкрсла“ у моделе управљања и владања нкаон 1990. године

Треба подсетити да је први „сајентолог“ у Србији био банкар и председник Србије и лидер СПС-а Слободан Милошевић који је „патентирао“ модел „Пирамидалне штедње“ и ефикасне крађе штаре девизне штедње и велиек паре из Србије пркео светске банкарке Борке Вучић блиске Рокфелеру и светској Трилатералној комисији пребацивао на Кипар и друге „оф шор „ компаније.

Тако су и стасали поверљиви милошевићеви тајкуни кој ису били и остали увезани у мреже тајних лсужби .Модел „сајентолога су касније након 2000.године разрађивале полтичке „секте“ Г 17 плус окупљене око Млађена Динкића и проф Мирољуба Лабуса.

Ове мреже су и данас у игри у Србији.Банкарка Борка Вучић је под сумњивим околностима страдала у саобраћајној несрећи по моделу тајних служби.СДБ Србије кој ије био одан Милошевићу радио је преко својих „компанија“послове некретнина, банакрских послова ,послове дувана .СДБ имао ЈСО која је радила по моделу ЦИА и „зелених“ берерки и имала је послове са мафијом, пре свега нарко мафијом а дрогу поред уличне трговине и веза са албанском мафијом држала је у сефовима банака.

То се најбоље мже видети по „тезурисању „ више од 600 кг хероина у сефовима Комерцијалне банке која је била задужена за МУП Србије.СДБ имала је велики уплив и контролу масонски ложа у Србији деведсетих година и касније.

Масонске ложе биле су омијено место дружења власти и опозиције уз пуне информације којесу ишле СДБ Србији и биле су на столу Председника Милошевића. Председник Милошевић је имао послове са масонским структурама али и моћницима из Трилатерлане комисије док је је био бакар у Беобанци рецимо Ричарда Холбрука који ће бити његов главни преговарач у Дејтону и кључни „џелат“

Масонске ложе подржаване су из академских клубова САНУ пре свега око Добрице Ћосића и других из САНУ.Једна од ретких масонских „невидљивих“ ложа које је Броз „толерисао“ биле су у САНУ и ЈАЗУ . Тешко да би познати историчар масонерије Ненезић могао да објави своју моћну књигу „Масони у Југославији“ без одобрења СДБ Југославије и Србије ,а касније и Слободана Милошевића и Добрице Чосића а на Југсловенском нивоу Станета Доланца .

Добрица Чосић је по „масонском“ одобрењу добио „зелено „ светло да буде први предсендик СРЈ и да прихвати масона и финансијера америчких демократа Била Клинтона Милана Панића као савезног премијера .

Милан Панић и Добрица Чосч су били „алтернатива“ Слободану Милошевићу преко ДЕПОС- а у суштини радил ису „за њега“, као и банакарка и стручњак Светске Банке Гувернер НБЈ др Драгослав Аврамовић.СДБ касније РДБ и сада БИА део је ширег „братства“ која пушта „низ воду“ све политичаре радећи „за себе“ али и стране партнере.

Једино у Србији изван било којих контрола ,лустрације су службе безбедности сем појединачних случајева као део полтичке приче . Пут од посланика,миинстра,председник владе или шефа државе,предсендик УО мочне државне компаније повезан је са „обрадом“ служби безбедности и сталним или повременим „наџором“ и допуном досијеа.

Тако полтичке олигархије са својим лидерима улазе у темељне архиве и досијеа тајних служби прво домаћих,а онда и страних.Што се политичар више пење у власти то је више „обрађен“ у тајним службама и постаје део безбедносног система.

Зато Србија и није извршила ни лустрацију нити отварање досијеа тајних служби.Гледајући да је Србија до сада имала 11 парламнтарних избора може се поценти да је више од 2000 посланика и преко 150-200 министара као и више од 30 000 одборника и функционера странак кои су у јавним предузећима „обрађено“ у тајним службама, и да је велики број постао део сарадничке мреже.

Додатних од 50 000 грађнаа су „утицајни“ чланови партија који су „информатори“ тако да Србија има око 100 000 „регрутиваних“ за потребе тајних служби.Тако имамо случајеве да бивши посланици или министри се огреше о законе али су као лојални сарадници служби ослобођени законских санкција било да су били власт или опозиција.Једном су били власт,а онда опозиција и обрнуто, али увек су део безбедносног система.

Посебна је „обрада“ научног кадра на универзитету и институтима која иде преко партијских листа,корумпираних научних кадрова или оних који плагирају научне радове или оне који одобравају плагијате .Тајне службе домаће али и стране међу научним радницима пустиле су „дубоко корење“.Страни интереси иду преко стипендија,Фулбрајтовог програма, међународне сарадње.Формирана је научна шпијунажа која ради и на врбовању и одливу мозгова најбољих.

Добру базу података тајне службе имају и у новинарској професији .Добро стојечи у тајним службама имају високе хонораре и шири приступ медијима и утицају .Они су „гласници“ и „тастери“ информација и дезинформација државних органа и тајних служби.

Медији било штампани или електронски постају „билтени“ полтичких странака, владе или тајних служби. Борба поллитицара у медијима иде преко таблода и друствених мреза.Србија данас има не висе од 100-тинак новинара који раде „прљаве „ послове за полтичаре и тајне службе уз добре хонораре и јавни утицај.

Под „обрадом „ је и СПЦ по „дубини“ почев од свештенства до владика.Тако у архивама УДБЕ а онда и њених наследника има више хиљада картона обрађених свештеника и владика СПЦ и других конфесија.

Посебну „обавештајну“ картотеку прави Римокатоличка црква која има своју обавештајну службу и мрежу Службе безбедности воде архиву утицајних свештинка и владика на које се може утицати на различите начине.Они који су ближи моћним владикама а владике службама берзбедности добијау боље,моћније и богатије епархије посебно у градовима ,а они „тврђи“ се кажњавају и раде као свештеници у пасивним крајевима као вид казне.

Брозова УДБА формрала је и утицала на удружење свештеника који постају део ССРН(фронтовске организације) ради контроле рада цркве ,социијалног статуса свештенства и могућности веће контроле верника преко „извештаја“ свештеника надлежнима у УДБЕ.

Архиви УДБЕ садрже профил свештеника,пороке,породицу број вернника које покривају ,значајније јавне контакте ,односе са хијерархијом у СПЦ посебно у иностранству.Свештенство које је радило за УДБУ имало је своје конспративно име и евиденциони број у картотеци и списак својих „сарадника“.

Свештенство је за чланове КПЈ-СКЈ или функционере морало да доставља „служби“ податке о славама ,сахранама и крштењима .Постојала је и контрола свештеника од стране другог лица у цркви ,црквењака или инструсаног грађанина „инфоматора“.То је разлог што је СПЦ од краја другог светског рата била под великим притиском власти и УДБЕ све до 1990 године .

Сарадња дела црквеног клера наставља се и даље посебно у контактима свештенства са страним амбасадама или онима који су у категорији „екумениста“ или монархиста“ ,Пут ка трону владичанства или стрешина храмова води и преко сарадње са државним институцијама од полтичких партија,лидера до тајне службе .Тако политчке партије имај усвоје свештенике које секу славке колаче странака и они су део утицаја.

Мафија у Србији била је и остала је увезана са службом безбедности и моћним корпоративним тајкунима са којима влада и дели профит.Један део мафијашких босова су и у масонским ложама који су недодорљиви.

Вође политчких странака и утицајни тајкуни и мафијаши седе у истим или побратимским ложама и међусобно се штите преко моћних адвоката и „завере ћутања“ .На основу моћи тајних служби у Србији и страних служби које имају јак утицај формирана је и Српска Трилатерална комисија која окупља моћне,утицајне који се увезују са масонеријом на Балкану и шире.

Србијом се влада преко „тајних кабинета“ специјалних страних саветника попут Тони Блера члана Светске владе и креатора разарања Србије.Сви или највећи део политичара у власти долазе на власт одобрењем „тајних клубова“ уз предају „белих рукавица“ као знака масонског пријатејства.

Поред моћних ложа у Србији делују и језуитске ложе блиске Ватикану и Немачкој који постављају своје људе на политчка и финансиска места.Полтичари кој ису дошли на власт 2000 године бии су на различите начине „обрађени“.

Премијер др Зоран Ђинђић био је у мрежи језуитских канала.Треба подсетиит да је др Зоран Ђинђић превео књигу Игњација Лојоле „Начела Језуитизма“.Преко „тајних клубова“ ван Србије и у Србији Ђинђић је убијен.Предсендик СРЈ и касније премијер др Војислав Коштуница добо је од Ахтисарија награду за демократију у рушењу Слободана Милошевића,а касниеј је преко Ахтисарија и пао с власти.

Председник Србије Борис Тадић добио је више награда за демократију и његов посао је да Косово са СБУН пребаци на ЕУ и ЕУЛЕX.Касније је склоње али и збринут да буде дое борда „Теленора „ за југоисток Европе и да остане у полтичкој игри.

Председник Србије Милан Милутиновић је „аболиран“ шире одговорности јер је „тајним клубовима“ рекао све што треба.Председник владе Мирко Цветковић је у страним компанијама „.Председник Србије Томислав Николић се није уклопио у шему „тајних клубова“ и зато је подржан од моћника са Запада пре свега Немачке,Велике Британије и Француске Александар Вучић.

Њему су посредно на путу Србије ка ЕУ као миротворцу предате „беле рукавице“.Све владе у Србији од 2000 године имају као министре људе који су део тима ММФ,Светске банке или утицајних међународних организација и лобија.

Моћни полиитчари,лобисти за стране интересе добијају по правили провизије које су најчешће у страним банкама или на рачунима других лица.

Полтика је занат владања и моћи.Моћ је и новац и утицај. Политичари и државници не раде за новац.

Они раде за власт и моћ над народом,а новац је само средство које се даје за обављене послове или интересе. Грађани Србије су ту да дају свој глас и своје паре као порески обвезници. Погледајте ОВДЕ како су немачки медији открили највећу Вучићеву слабост. Извор: Видовдан