На војној паради поводом Дана Победе руска армија ће поред већ познатих тенкова „Армата“ и противваздушних система С-300 демонстрирати и нову специјалну војну технику намењену за вођење борбених дејстава на крајњем северу.
„Шира јавност ће први пут видети зенитно-ракетни систем „Тор-М2ДТ“ и зенитни ракетно-топовски систем „Панцир-СА“, као и пратећа возила“, изјавио је новинарима почетком априла командант копнених трупа, генерал-пуковник Олег Саљуков. По његовим речима, та техника може успешно да штити територију Русије у сложеним климатским условима на Арктику, где нема путева, а базе за снабдевање су веома далеко. Арктик досада ниједном није био ратно поприште, али потенцијалне битке међу ледницима и у тундри могу бити повезане са многим потешкоћама због посебне климе у том региону. 
Највећи проблеми на Арктику су проходност технике и њена отпорност на ниске температуре.
Пре свега, зими се температура на Арктику може спустити до -60 степени Целзијуса. На таквој хладноћи обична техника не функционише, јер је моторно уље гушће, гума је крхка као стакло, а електроника отказује.
Поред тога, рељеф такође ствара проблеме. Испод снега може бити огромно камење, као и мочвара која се не замрзава. 
„Витез“ снежних мочвара
Руски пројектни бирои су конструисали и покренули серијску производњу специјалних војних теренских возила прилагођених условима крајњег севера. Међу најзанимљивије моделе спада ДТ-10 „Витез“.
Ова машина је конструисана пре 30 година и непрекидно се модификује. Има гусенице и два спојена одсека. Захваљујући томе може да носи више терета (до 10 тона) и да развија брзину од 40 км/ч, што је за Арктик веома висок показатељ. Последњи новитет твораца „Витеза“ састоји се у томе што машина сада фактички представља борбену блиндирану платформу на коју се може монтирати наоружање.
Друга иновација руских конструктора су теренска возила са огромним точковима пречника 2 метра. Специјалне гуме знатно смањују притисак на терен, што машини омогућава да лако пролази кроз дубоки снег, мочваре и замрзнута корита река. Оваква врста технике обавезно мора имати могућност да дуго функционише са једним резервоаром. Сви модели су конструисани тако да могу провести у путу најмање три дана и три ноћи. Управо тај показатељ је демонстриран током неколико маневара руских оружаних снага на Арктику.
Где се налазе руске арктичке базе?
Током последњих година око Арктика се води права административна битка. Земље које излазе на обале Северног леденог океана отворено претендују на његова велика природна богатства. Русија у тој ситуацији непрекидно јача своје позиције на крајњем северу. На месту старих совјетских војних база стварају се нове, опремљене најмодернијом техником. Највеће међу њима се налазе на Новосибирским острвима и на Земљи Франца Јосифа. То су базе „Северни клевер“ и „Арктички трјохлистник“ – најсевернији капитални објекти на планети, изграђени по посебном пројекту. На њима стално борави и служи неколико стотина војника. Они имају све што им је потребно за годину и по дана боравка у изолацији од урбаног света. 
Северним експедицијама руске војске те базе служе као полазишта. У њима су концентрисане десетине јединица војне технике, велике резерве горива и намирница. Па ипак, основна намена база је контрола територије помоћу радара, као и контакт са војном авијацијом која патролира небом изнад руског Арктика. Предстоји опремање капиталних аеродрома, размештање противбродских и противваздушних система у базама и усавршавање комуникације са подморницама. Ако све то буде реализовано, руски крајњи север ће бити покривен поузданим штитом на земљи, у води и у ваздуху.
Како функционише америчко оружје у рукама Владимира Путина прочитајте ОВДЕ.
Извор: Руска реч
