Пише: Петар Искендеров
Нови председник Србије Александар Вучић очигледно тежи да „уравнотежи“ војно-стратешке векторе у политици своје земље. Управо у таквом контексту треба разматрати његове последње изјаве о жељи Београда да добије зенитно-ракетни комплекс С-300 из Русије или Белорусије. Одговарајућа изјава чула се само неколико дана после преговора шефа српске државе са америчким конгресменом Џоном Меккејном – који је обећао Србији свестрану војно-техничку помоћ САД и истовремено упозорио Београд да не продубљује сарадњу са Русијом.
У овом тренутку Србија има широк простор за маневрисање по питању добијања савремених система противваздушне одбране пошто Београд није ни са једном страном потписао одговарајући споразум. По овом питању Русија је водила неформалне дискусије још од времена Слободана Милошевића, 90-тих година. Међутим, тадашњи српски и југословенски лидер ограничио се само на „декларацију о намерама“, не желећи да улази у сукоб са Западом и очигледно тежећи да искористи тему комплекса С-300 у својству адута за трговину са САД и НАТО.
Сада већ ситуације почиње да добија реалније обрисе. Како признаје сам Вучић, „по питању С-300 нема споразума“. „Ја сам то поменуо на преговорима са председником Путином и ми смо разговарали о томе. О томе сам разговарао и са председником Лукашенком“, саопштио је председник Србије детаље својих преговора са руским лидером недељу дана уочи српских председничких избора.
У Москви за сада не журе да потврде или оповргну информацију о прогресу на преговорима о испоруци у Србију зенитно-ракетних комплекса С-300. Дмитриј Песков, прес-секретар председника Владимира Путина, одговарајући на питања која су заинтересовала руске и српске медије, истакао је да то питање спада у категорију „осетљивих“ и оно је предмет разговора на највишем нивоу.
Поред тога, према сведочењу председника Србије, за време његових недавних преговора са председником Русије Владимиром Путином у Москви, посебно су разматрана питања испоруке Београду авиона МиГ-29 и руске оклопне технике.
Информација о заинтересованости Србије за руске зенитно-ракетне комплексе појавила се на фону „процурелих“ информација које се очигледно нису случајно појавиле у хрватским медијима, о наводним испорукама из Русије С-300 Хрватској, уз кршење ембарга УН током 90-тих година.
У дискусију се укључио и председник Србије. Он је истакао да је после тога, кад су руске власти званично оповргле те оптужбе, повод за разматрање постао исцрпен. Поред тога, како је напоменуо Вучић, С-300 „није игла, да би се могао сакрити“.
Раније је Министарство иностраних послова Русије званично демантовало испоруку руских ракетних система Хрватској уз кршење ембарга УН. Заменик директора Департмента за информисање и штампу руског спољнополитичког ресора Артјом Кожин је напоменуо да се „Русија без промене придржавала својих међународно-правних обавеза, па тако и поводом примене режима ембарга на испоруке наоружања сукобљеним странама током југословенске кризе 1991-1995. године“. „Сматрамо да ове публикације представљају провокацију, која грубо крши чињенице, да су усмерене на дискредитацију политике Руске Федерације на Балкану“, подвукли су на Смоленском тргу.
У датом конкретном случају познати су и конкретни наручиоци антируског сценарија. Према расположивим информацијама, одговарајућа информативна „патка“ припремљена је у одређеним антируским круговима истовремено у Загребу, Кијеву и Вашингтону. Као што с тим у вези веома сликовити преноси српски дневни лист Политика, пут С-300 „почео је у Украјини, одморио у Загребу и завршио у САД“.
Циљ оваквих оптужби код сваке заинтересоване стране је један, али сваки је антируски (а такође и антисрпски). Код украјинске владајуће елите – да представе Русију као злобног нарушитеља правила и норми УН и као „шверцера оружјем“ како би се под тим изговором избегло сопствено учешће у формату Минских преговора за регулисање ситуације у Донбасу. Циљ Хрватске је подлокати руско-српску сарадњу у војно-политичкој области. А за антируске кругове у Вашингтону историја са митским испорукама С-300 у Хрватску – угодан је изговор да се пооштри притисак на Доналда Трампа како би се играло на његове политичке слабости и како би се натерао да заузме жешћу позицију према Русији у тако кључним питањима као што је питање око Сирије, Ирана или Северне Кореје. У информативном рату, као што је познато, добра су сва средства – поготово тако моћна као зенитно-ракетни комплекси. Макар били и фантомски – као у случају са садашњом хрватском афером.
Ракете "запарале" небо, руска Балтичка флота напала непријатеља. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Фонд стратешке културе
