Он је досољаван нереалним и нерационалним оптужбама на рачун Кремља, паљен пре, током и после парламентарних избора, а кулминација се очекује у наредни петак.
„У Црној гори се, очигледно, ствара неповољна ситуација за Русе“, рекла је недавно портпаролка Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова и појаснила да је „русофобија страна Црногорцима и почива потпуно на савести политичара ове државе“.
Две реченице Захарове довољне су и политичком лаику, а не озбиљним хроничарима, да схвати целокупну вертикалу односа (нове) Црне Горе и Русије.
Наиме, народ хоће — једно, удворичка власт која мисли главом Брисела и Вашинтона — друго.
Зато Русија, из уста Захарове, поручује да не искључује могуће провокације на рачун руских грађана у Црној Гори и њихово хапшење под сумњивим околностима или изручење трећим земљама.
У — географски и према броју становника — малим државама као што је Црна Гора, зна се не само шта мисли свака кућа, и не само шта мисли сваки човек у свакој кући, већ се зна и у којем ћошку у тим кућама се налазе прљаве чарапе.
Ако се власт оглушује о већинску вољу становништва, једино објашњење је да главаш и чауши владају продајом страха. Због страха од губитка власти. И још много тога више од власти.
Тренд негативног односа подгоричке политичке владајуће елите према својим грађанима и према Русији започет је још поодавно, подгреван митингашким изјавама Мила Ђукановића и олигархије око њега, досољаван нереалним и нерационалним оптужбама на рачун Кремља, паљен пре, током и после парламентарних избора, а кулминација се очекује у наредни петак.
Прљање Цетиња
Тада би, 28. априла, Парламент Црне Горе на свечаној седници на Цетињу требало да потврди Северноатлантски уговор којим Црна Гора и званично потврђује да постаје део НАТО-а.
Дакле, однарођени режим неће ову важну одлуку донети на референдуму, већ у Парламенту, па је зато опозициони Демократски фронт најавио протесте тог дана и позвао остале представнике опозиције да им се придруже.
Цетиње од стране режима није изабрано само због свечане седнице, већ и због тога што се режим нада да ће измештањем седнице много мање демонстраната доћи на протест.
Терањем својеврсних намесника у фотељама власти у Црној Гори на овакав чин Америка и Европска унија показују и овим примером да не дозвољавају да њихов „труд“ на Балкану у последњих 25 година тек тако падне у воду.
Радије ће, сугеришу геостратези, гурнути регион бивше Југославије чак и у хаос него да допусте неком другом — кога они сматрају геополитичким противником, као што је Русија — да профитира.
Важно им је — Западу — да ова некадашња Српска Спарта и дојучерашња вековна руска савезница уђе у Алијансу као симбол живости НАТО-а. Као показатељ да се НАТО шири. Као још једна у низу порука Москви да је Балкан под америчком чизмом, иако се мигољи испод ње.
Шта је потез Кремља
Уласком Црне Горе у НАТО однарођени режим проузроковаће губљење идентитета и веза са Србијом и појачане тензије у друштву, јер већинска Црна Гора није за НАТО. Да је другачије, не би се одлучивало у Парламенту, већ на референдуму. Такође, одлучи ли Парламент позитивно, то неминовно повлачи и конфронтирање са Русијом.
Политиколози из Србије указују да би у неком, не дај Боже, будућем рату који би НАТО започео против Русије, Црна Гора могла бити третирана као непријатељска територија.
Москва пак одлично схвата где се налазе кључни положаји НАТО-а у Европи и Црна Гора није на том списку, тврде озбиљни геополитички аналитичари.
Прочитајте ОВДЕ шта је најновије Рамзан Кадиров, лидер Чечена, поручио Западу. Извор: rs.sputniknews.com
