Најновије

ПОРУЧИО "КРИМ ЈЕ РУСИЈА": Овај кандидат за председника Француске не воли гејеве, ни санкције Русији

Кампања за председничке изборе у Француској била је веома бурна. Своје програме је представило 11 кандидата, од којих се само четворо издвојило као апсолутни фаворити. Међу њима је и Франсоа Фијон који је члан Уније за народни покрет, једне од две најдоминантније парије у Француској. Он спада међу најискусније политичаре, а већ је имао високе положаје у држави јер је од 2007. године био француски премијер, у току мандата Николе Саркозија.

Франсоа Гијон (Фото: Јутјуб принтскрин)

У овој кампањи претрпео је и највећи скандал када је у јавност доспела информација да је фиктивно запошљавао жену и децу, а њихове плате су ишле на рачун пореских обвезника. По његовој популарности се чини да му скандал ипак није нашкодио, али све ће бити јасно тек у недељу по затварању биралишта.
Рођен је 4. марта 1954. године у Ле Ману у Сартеу. Његов отац је адвокат, а мајка му је позната историчарка Баскијског порекла. Његов најмлађи брат Доминик је пијаниста и џез музичар.
Студирао је у родном граду и дипломирао је јавно право 1976. године. Потом је мастер студије завршио у Паризу.
Његова жена се зове Пенелопи Кетрин Фијон и имају петоро деце Мари, Шарла, Антоана, Едуара и Арноа. Живе у раскошној вили из 12. века.
Франсоа Фијон има репутацију Англофила. Његова супруга је рођена у Велсу, а упознали су се када је она предавала енглески језик Ле Ману током паузе док је студирала.
Венчали су се у младиној породичној цркви у јуну 1980. године. Фијон је често говорио на бројним факултетима у Енглеској, нарочито на Краљевском колеџу у Лондону и на Лондонској школи економије.
Његов други млађи брат Пијер је офтамолошки специјалиста и касније се оженио Пенелопином млађом сестром Џејн.
За члана Народне скупштине Француске у Сартеу изабран је 1981. године, а потом реизабран 1986. године. На тој позицији је са мањим прекидима био до 2007. године.
Члан Народне скупштине Француске у Паризу је био од 2012. године. На позицији сенатора Сартеа налази се од 2005. до 2007. године.
Годинама је имао низ функција у општинском, регионалном и генералном већу, а такође је имао прилику да се окуша као министар на више министарских места.
Био је министар високог образовања и истраживања од 1993. до 1995. године, министар за информационе технологије 1995. године, министар надлежан за послове телекомуникација и простора од 1995. до 1997. године, министар социјалних питања, рада и солидарности од 2002. до 2004. године, министар за национално и више образовања и истраживања од 2004. до 2005. године, а онда је од 2007. до 2012. године био премијер Француске.
Постао је 2012. године  министар за екологију, развој и транспорт када је Саркози поново кренуо у председничку кампању.
Када је Саркози изгубио на изборима Франсоа Фијон се кандидовао на изборима за председника своје странке Унија за народни покрет. Противкандидат му је био страначки колега Жан Франсоа Копе. Обојица су објавила победу и оптужила оног другог да је варао.
Фијон је претио да ће поделити странку ако се не организују нови избори, па му је Копе изашао у сусрет 2013. године како би окончао кризу.
Кандидовао се за председничке изборе 2017. године. Прво је следила унутарстраначка борба за номинацију за коју се Фијон на крају и изборио.
Његовој кандидатури је претио да нашкоди скандал када је у јануару откривено да је фиктивно запошљавао жену и децу, а да је све то ишло на рачун пореских обвезника.
Фијон је признао да је супругу Пенелопу запослио као своју сарадницу у парламенту, што је била 15 година, али је нагласио да је њена плата од 3.677 евра месечно у нето износу била “савршено оправдана”, преноси “Фигаро”.
Такође је рекао да је, сасвим легално, своју децу запослио у парламенту, за плату од по око 3.000 евра нето месечно током 15 месеци, али је признао да, са моралног становишта, због “уживања сарадње са супругом и децом” дугује Французима извињење, преносе Агенције.
Тада почиње да заостаје у анкетама за Марин Ле Пен и Емануелом Макроном, али још увек се налази међу четири најјача кандидата.
Њега описује као либералног реформисту. Многи сматрају да је либералнији него његов ментор Филип Сегуан. Када је био премијер објавио је јавно да се “налази на челу државе која је у финансијском банкроту, јер је већ 15 година у хроничном дефициту, а 25 година нема избалансирани буџет”.
Ако постане председник планира да смањи јавни сектор за 500.000 радних места. Често га у упоређују са Маргарет Тачер због његове жеље да смањи величину државе.
Отворено се противи хомосексуалним везама и гласао је против истополних бракова 2013. године. Међутим, каже да неће укинути тај закон, али се противи да истополни парови усвајају децу.
Такође отворено се противи абортусу, али каже да ни тај закон неће дирати ако буде изабран.
Фијон је заговорник да се сломе муслиманске скупине и упозорава на опасност “исламског тероризма”.
Залаже се за разговор са сиријским председником Башаром ал Асадом и руским председником Владимиром Путином. Многи говоре да је Путинов пријатељ, али Фијон одбацује такву етикету.
Међутим у прилог тој тези иде његова недавна изјава када је нагласио да је Крим руска територија и да је бесмислено очекивати да се Русија повуче одатле, јер се то никада неће десити, преноси Фигаро.
Свој став је засновао на примеру Косова, чију су независност признале САД и многе западне земље, а све против воље Србије.
Фијон је велики противник сукобљавања ЕУ и НАТО-а са Русијом, а савез Путина и Трампа сматра пожељним.
Противио се санкцијама које су уведене Русији и сматра да би сарадња са Русијом уништила терористичке организације.
Његова визија Европске уније је више деголистичка “унија нација-држава” и сматра да нека суверена овлашћења са институција ЕУ у Бриселу треба да се врате чланица, преносе Агенције.
Он је за “правосудни шенген”, што би значило да се аутоматски протерују странци који почине кривична дела.
Сматра да је његов политички програм другачији и да је он једини човек који Француској може да донесе национални опоравак. Прочитајте ОВДЕ коме иду на руку напади у Паризу за победу на изборима за председника Француске.
Извор: Телеграф

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Небојша Јеврић: Молер

На зиду Парохијског дома, увек пуног, дао је да се нацрта Ајфелова кула са минаретом и хоџ...

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА