Међутим, такви пројектили су већ направљени за артиљерију и то још у совјетско време, али тешко да ће некада бити примењени у тенковима.
Домет тенкова и опасност од нуклеарне контаминације сопствених снага руски експерти наводе као један од главних разлога због чега се за најновији руски тенк Т-14 „Армата“ не праве нити ће се правити нуклеарни пројектили.
„Тенковски топ има максималан домет 3 километра. Примена нуклеарног пројектила на таквој удаљености је самоубиство“, рекао је Сергеј Кузњецов, руководилац војног програма телевизије НТВ.
Војни аналитичар листа „Известия“ Дмитриј Литовкин додаје: „Замислите шта ће се десити на бојном пољу ако техника почне да гађа нуклеарним пројектилима циљеве удаљене само 1 километар, а ветар почне да разноси радиоактивни облак километрима унаоколо“.
По Кузњецовљевим речима, ако је задатак да се добије пројектил максималне пробојне снаге, онда је „једноставније направити пројектил са осиромашеним уранијумом него користити нуклеарну експлозију“.
Тенк Т-14 „Армата“ први пут је представљен на Паради Победе 2015. године у Москви. За њега је карактеристично да тенкисти не седе у куполи и да су на истој платформи направљене и друге врсте војне технике, на пример: борбено возило пешадије, самоходно артиљеријско оруђе, возило за ремонт и евакуацију и борбена машина за подршку тенковима. 
Где су досада примењена нуклеарна пуњења?
Рад на нуклеарним пуњењима малих габарита, тј. на тактичком нуклеарном оружју, започет је у Совјетском Савезу током 1950-их, а током 1960-их је у арсенал руске армије већ пристигао повелики списак различитих тактичких пројектила, укључујући и артиљеријске пројектиле за оруђа обичног калибра – од 152 мм до 406 мм.
„У совјетско време су чак и противпешадијске мине имале нуклеарно пуњење. И авионске бомбе, и артиљеријски и тенковски пројектили са нуклеарним бојевим главама заиста су били у складиштима муниције. Међутим, испоставило се да није сврсисходно применити било који од тих пројектила“, каже Дмитриј Литовкин.
Чиме ће Руси бранити крајњи север у случају борбе за Арктик?
Нека артиљеријска оруђа која сада поседује руска армија теоријски могу да користе такве пројектиле. На пример, пројектиле 3БВ3 калибра 152 мм могу да испаљују системи „Мста-С“, „Акација“ и „Гиацинт“. По речима Виктора Мураховског, главног уредника часописа „Арсенал Отечества“, таквих пројектила нема у арсеналу руске армије.
„У војне сврхе има смисла применити нуклеарне бојеве главе на балистичким ракетама које лете стотине километара. На пример, на оперативно-тактичком систему ’Искандер-М’, чије ракете могу да погоде циљ удаљен 500 километара“, додао је Литовкин.
Извор дезинформација
Руски медији су преузели саопштење издања "Дипломат", које се позвало на непотврђене изворе и написало да „Руско војноиндустријско предузеће ’Уралвагонзавод’ не унапређује само најновију верзију мистериозног тенка Т-14 са новим топом 2А83 калибра 152 мм, него и развија и тактичке тенковске нуклеарне пројектиле“.
Кратко истраживање је показало да је извор дезинформације публикација на сајту Дефенце Оне, у којој шеф института Потомац Филип Карбер прича како Руси то могу да учине.
„Најављено је да ће нови модел тенка ’Армата’ имати топ калибра 152 милиметара. Прича се како ће он моћи да лансира пројектиле са нуклеарним бојевим главама“. – Ви кажете да је реч о изградњи нуклеарног тенка, тј. тенка који ће моћи да испаљује нуклеарне пројектиле? – Да, такав закључак се изводи“, рекао је Карбер.
