Пише: Ђоко Кесић То се белодано види у причи о „Алумини“, зворничкој фабрици алуминијских производа, о драми која траје, ево већ десет дана. У Зворнику траје отворена и беспризорна пљачка Републике Српске, у присуству власти и бројних сведока, пљачка тешка бар пола милијарде евра, која је са собом на површину избацила два суштинска питања. Прво питање је – Може ли Република Српска преживети тако распрострањен ниво корупције, јер из Зворника се невиди да у Српској има било ко ко није купљен мафијашко криминалним новцем. И друго питање - зашто медији у Српској ћуте, јесу ли се и они продали за шаку сребрењака, јер нико од њих, ако изузмемо два портала, kapital.ba и портал господина Васковића? Ћуте зато што морају.
Тек у овим и сличним приликама види се величина и значај поруке четвртог председника САД Медисона који је једном важном приликом рекао „Не морамо имати ни Конгрес нити председника САД, имамо слободну штампу она ће чувати демократију“. Република Српска не мора да брине, са оваквим медијима, с влашћу и опозицијом загарантована јој експресна сахрана. Сви су прихватили онај закон сицилијанске мафије, закон Омерте (ћутања) јер по медијима у Српској случај „Алумина“ не постоји.
Истина не постоји ни за опозицију у Српској. Они ваљда чекају да Српска тотално пропадне, па да они преузму власт, или су и они добили своје следовање сребрењака. Основни суд у Зворнику, судећи по решењу поступајућег судије Јелене Тодоровић и председника суда госпође Славица Тадић – исплаћен је.
О чему се ради, да утврдимо градиво: Портал Правда је у неколико наврата писао о случају „Алимине“ и доказао да Гордан Павловић власник фирме „Павгорд“ и градоначелник Зворника Зоран Стевановић на силу и против свих закона Републике Српске хоће да отму „Алумину“ или да је униште, да без посла оставе 1 400 радника и још толико рудара из Милића и Сребренице. УКИО банка из Литванија је у приватизацији купила фабрику глинице „Бирач“, опљечкали су је и кредитно, такође мимо закона, задужили за 155 милиона КМ. Кад је пљачка откривена, Литванци су побегли, па да би се још омрсили, расписали су тендер за дуг од 122 милиона КМ. УКИО банка је убрзо банкротирала, али је Гордан Павловић, наводно, за 6,5 милиона евра купио литвански дуг од 75 милиона КМ.
Правно и судски је доказано да по Закону о девизном пословању РС, фирма која није резидент, а то је била литванска УКИО банка, није могла да распише тендер за своја измишљена потраживања од „Алумине“, ћерке фирме „Бирача“, а Гордан Павловић није могао да купи литвански дуг, уколико ту трансакцију није одобрило Министарство финансија РС. А није. Ових дана тај спор треба да буде окончан пред Вишим Окружним привредним судом у Бијељини.
Упркос јасним законима и правима у овом случају, судија Основног суда у Зворнику Јелена Тодоровић 12. Априла ове године доноси решење по којем фирма „Павгорд“ може да наплати 75 милиона КМ. Окружни суд у Бањалуци, истог дана кад је суд у Зворнику издао поменуто решење, доноси одлуку да се ставља ван снаге одлука суда у Зворнику, што зворнички суд не прихвата, Заправо судија Јелена Тодоровић отима новац од „Алумине“ и даје га „Павгорду“...
Скоро целу прошлу седмицу радници „Алумине“ и поменутих рудника су протестовали у Зворнику, али госпођа Тодоровић је одсутна, пред пензијом је, а госпођа Тадић каже да „није овлашћена“ да било шта учини, што није тачно.
Сви учесници у овом Рашомону зарадили су до сада више година робије, судије, новинари а и политичари. Поступајући судија и председник суда због кршења закона и непоштовања више судске инстанце могли би добити затворску казну до осам година. Политичари и новинари криви су као сведоци који прикривају злочин.
С тим у вези, поред поменуте опозиције, упозоравајућа су млитава саопштења Владе, као да су послуга у компанији „Павгорд“. Компанија „Павгорд“ нуди председнику РС Додику нагодбу!? Имају ли они некаква права на то. Уосталом, танка су објашњења да Влада Републике Српске нема законску вертикалу у правосудном систему, свако безакоње а било их је толико у законима Дивљег запада које су писали и користили Гордан Павловић и Зоран Стевановић, а Влада РС није ни прстом мрднула. Уосталом захтев да се реши случај „Алумине“ стајао је у Окружном привредномсуду у Бањалуци четири године, нико га ни у руке није узео... А Влада у случају отимачине имовине РС пише млохава и помирљива саопштења.
Заправо, стиче се утисак да многи, од новинара до политичара, преко тужилаштва, полиције и судова у Српској једва чекају да „Алумину“ преузме двојац Стевановић – Павловић.
Уосталом, свако се креће у границама сопствене подлости, па сходно карактеру не рачуна колико је то година робије. Извор: Правда
