- Иако је још недавно одбачена као плод српске маште и страха, унију Албаније и Косова албански премијер Еди Рама више не искључује: „Уколико се изгуби перспектива уласка у Европску унију, у регији ће доћи до стварања „малих унија" - изјавио је Рама прошле седмице у једном интервјуу. Он лично даје предност Европској унији, у којој би се збили редови Албанаца из матице Албаније, са Косова, из Македоније и Црне Горе“. Рама је упозорио од „ноћне море“, која би захватила регион када би друге силе наставиле да потискују ЕУ и њен утицај у том региону. При томе је мислио на Русију и Турску, чија је присутност „маркантно“ повећана.

Његово кокетирање са великоалбанским национализмом коментатори доводе у везу са предстојећим изборима. Говор Едија Раме би се могао схватити и као позив за буђење главним градовима земаља чланица Европске уније и позив да не препуштају Балкан самом себи. Чињеница је међутим да је овом изјавом Едија Раме престао да важи један табу. Албански политичари су својим партнерима на Западу годинама  наглашавали да Велика Албанија није опција. Сада то више није случај. Дан након изјаве Едија Раме, нешто слично је поновио и председник Косова Хашим Тачи. Он је рекао, ‘ако ЕУ затвори врата Косову, сви Албанци ће се ујединити у јединствену националну државу, како би се прикључили европској породици’.

Брисел је са реакцијама био суздржан. У уобичајеном жаргону, једна портпаролка је упозорила земље да поштују добросуседске односе и немешање у унутрашње ствари других земаља, подвлачећи да све земље региона имају перспективу уласка у ЕУ. Мање дипломатски је реаговао Београд и председник Вучић. Да је он говорио о уједињењу свих Срба у једној држави, „обесили би га на јарбол у Бриселу“, рекао је Вучић нагласивши како је неопходна једногласна осуда великоалбанских визија. Додао је и „да се тај пројекат не може остварити а да се не уђе у сукоб са неколико држава у региону“, пише Ноје Цурхер цајттунг .

Шпигл бави се заоштравањем ситуације око Македоније као кандидата за приступ у ЕУ. „Чланице ЕУ дискутују све више о увођењу мера против бивше југословенске републике. И поред тога што се у Европској служби за спољне послове (ЕАД) о томе отворено не говори, један представник ЕАД је још почетком априла рекао да ће Македонији највероватније бити уведене санкције.

„У земљама чланицама и институцијама ЕУ влада велика забринутост и фрустрација због политичког застоја у Македонији. Од парламентарних избора у децембру 2016, политичке снаге се узалудно боре да оформе нову владу. Иако би социјалдемократи могли основати већинску владу са партијама албанске мањине, председник Ђорђе Иванов одбија да им да налог за оснивање владе.

Канцеларка Ангела Меркел је приликом сусрета на Малти крајем марта, лично опоменула бившег македонског премијера Николу Груевског да престане да блокира формирање владе. Као санкције замисливо је да се замрзну банковни рачуни појединим македонским политичарима и увести им забрану путовања у ЕУ. ЕУ би исто тако могла смањити Македонији помоћ из предприступних фондова, односно укинути доставу финансијских средстава које ова земља добија како би се припремила за учлањење у ЕУ“. Погледајте ОВДЕ како Шиптари оживљавају пројекат велике Албаније. Извор: Дојче Веле