Одлука о увођењу 11. обавезне вакцине у календар вакцинације донета је још пре неколико година на састанку представника Српског лекарског друштва, а за њено увођење једногласни су били и педијатри, епидемиолози, инфектолози, микробиолози и имунолози.
Почетком фебруара 2016. ова вакцина је додата на списак обавезних по новом Закону о заштити становништва од заразних болести, што значи да ће трошак за вакцину спасти на здравствено осигурање. Међутим, на увођење ове вакцине у редован календар сачекаће се још мало, тачније док не буде готов Правилник о имунизацији, који је у завршној фази.
- До половине маја очекујемо да ће Правилник бити усвојен, а да ће вакцина почети да се даје деци у домовима здраља од 1. октобра. За то време морамо да направимо финансијски прорачун, колико нам је новца потребно за куповину, као и које количине вакцине су нам потребне. Цепиво ће бити обавезно и ићи ће на терет Републичког фонда за здравствено осигурање - каже др Зоран Панајотовић, помоћник министра здравља за инспекцијске послове.
Ова вакцина може да се да детету од навршеног другог месеца живота. Примају се три дозе са размаком од 4 до 8 недеља, а ревакцинација је у другој години живота. Даваће се паралелно с другим вакцинама, због чега се календар вакцинације неће реметити.
Иначе, пнеумококна болест је водећи узрочник озбиљних дечјих обољења изазваних бактеријом пнеумокок. Од последица тих болести у свету годишње умре скоро пола милиона деце млађе од пет година, која спадају у најугроженију категорију, као и старији од 65 година.
Може да изазове озбиљне компликације које доводе до запаљења плућа, компликација на средњем уху које изазивају оштећења слуха, запаљења можданица и мозга, а може изазвати и промене на зглобовима и у кардиоваскуларном систему. Све то се спречава вакцинацијом која се у свету спроводи већ више од десетак година.
Иначе, досад су вакцину бесплатно добијала деца узраста између два месеца и навршених пет година код које је пнеумокок изазивао тежу клиничку слику, нарочито деца без слезине, са српастом анемијом, хроничним кардиоваскуларним и плућним болестима, дијабетесом, болестима јетре и бубрега, с малигним обољењима и ослабљеним имунитетом.
То је рађено полисахаридном вакцином, а пацијент је примао једну дозу вакцине, а након три до пет година и једну дозу ревакцине, што обезбеђује заштиту од 80 до 95 одсто. А који су могући симптоми рака, чак и код младих, читајте ОВДЕ. Извор: Блиц
