Отворен је нови фронт на Блиском истоку, са Сиријом и Израелом који пуцају једни на друге.

17. марта су сиријске одбрамбене снаге пуцале на (како наводи Тел Авив) и обориле (како наводи Дамсакус) израелски војни авион који је имао намеру да бомбардује позиције Хезболаха на сиријској територији.

Неколико дана касније, Сиријци су били у могућности да оборе (како наводе обе стране) израелски дрон Скyларк. Израелски министар одбране Авигдор Либерман је тада најавио да ће, ако се напади наставе, Израел уништити сиријске ПВО системе. Сиријски председник је одговорио да нико нема право да његовој земљи каже да се не брани и не штити своје границе.

“Одбрана наших граница је наше право и наша дужност“, рекао је сиријски председник Башар Асад.

Наравно, Асад је у праву, а Либерманове изјаве се чине веома провокативним. Међутим, није све тако једноставно, јер већ годинама израелско ваздухопловство је више пута прекршило сиријски ваздушни простор, а Москва је окренула главу.

Стручњаци кажу да пре него што је руско ратно ваздухопловство почело своју кампању на Блиском истоку 2015. године, Москва је покушала да разговара о правилима ангажовања и постизању разумевања са свим учесницима у грађанском рату у Сирији. Једним делом је Израел поздравио руске акције, јер је Москва планирала да елиминише непријатеље јеврејске државе у Сирији.

Истовремено, Нетанијаху је тражио од Путина да не омета израелске војне операције против Хезболаха у случају да група ојача и запрети Голанској висоравни (сиријска територија која је окупирана од стране Израела и од кључног је значаја за одбрану Израела), или добије тешко руско оружје од сиријске владе. Стога, руски ПВО системи “нису приметили“ израелске авионе који су редовно бомбардовали локације Хезболаха. Израелци су само морали да избегну жртве међу руским војним лицима.

Војници руског савезника, Ирана, међутим, нису имали такав имунитет.

“Џентлменски споразум између Русије и Израела је наводио да ће Русија занемарити израелске акције против иранских конвоја који доносе оружје у Либан, као и против иранских снага које се налазе на Голанској висоравни. Техеран је изгубио до 10 генерала у Сирији, а неки су убијени од стране израелског ваздухопловства јер су се превише приближили израелским границама“, рекао је професор Владимир Сажин, виши истраживач на Институту Блиског истока у Москви.

Наравно, Дамаск није био срећан, а да не помињемо Хезболах или Иран, али дуго времена Кремљ није дозвољавао својим незадовољним партнерима да покваре договор.

Међутим, ситуација се сада променила и Асад је почео да обара израелске авионе. Могу постојати два разлога за то. Један је потпуна непослушност сиријског лидера, која се јавља с времена на време. Међутим, стручњаци верују да је прави мотив другачији: Асад је охрабрен да предузме ове кораке од стране свог другог савезника, Ирана.

Иран има најмање три разлога да се нада ће се руско-израелски односи погоршати. Прво, циљ може бити да се ослаби Москва, чији је утицај посебно на сиријске послове, и уопште послове Блиског истока, значајно повећан. Кремљ такође не намерава да буде лојалан савезник Ирану у његовој борби против Турске и Саудијске Арабије.

Друго, Иран је заинтересован за нарушавање односа између Русије и његовох архинепријатеља, Израела, поготово како америчко-ирански односи слабе а америчко-израелски односи јачају.

“Нормални, па чак и блиски односи између Русије и Израела, нарочито прилично топли односи између Путина и Нетањахуа, који је био у Москви четири пута у последњих годину и по дана, стварају главобољу Ирану“, рекао је Сажин.

Треће, Иран се нада ће руско-израелски сукоб помоћи јачању његових позиција у Сирији. На пример, крајем 2016. године, ирански шеф Генералштаба Мухамед Хусеин Багери, најавио је жељу Техерана да успостави иранске базе у Сирији.

У овом тренутку су ти планови под знаком питања, и то не само због Израела, који ће бомбардовати иранске базе чим се изграде. Недопуштање иранског војног присуства у Сирији може постати део компромиса између Русије и Асадових противника.

“Сви Асадови противници, без обзира на њихову политичку оријентацију и лојалност страним земљама, су једногласно против иранског присуства у Сирији. А након периода релативне стабилизације, биће проблем решити се Хезболаха, као и других про-иранских снага у Сирији, а да не помињемо саме иранске снаге“, рекао је Сажин. Међутим, у случају сиријско-израелског сукоба (или руско-израелског), Сирија ће тражити од Ирана да распореди своје снаге на њеној територији.

Као резулатат тога, поступци Ирана су оставили Путина између чекића и наковња. Ако Москва покуша да задовољи Сирију, то ће уништити односе са Тел Авивом. Ако покуша да задовољи Израел, изгубиће своју позицију у Дамаску и донеће у први план питање иранских база.

Проблем је у томе што нису у питању само руско-израелски и руско-сиријски односи, него и амбиције Русије у том региону. Москва покушава да изгради нову безбедносну структуру на Блиском истоку.

“Овај регион је сувише конфликтан, а интереси свих страна које су у сукобу једна са другом (Турска, Израел, Иран, Саудиијска Арабија и друге) се сада теже заједничком резултату у Сирији. А Кремљ види ову земљу као полигон, где може бити постигнут компромис између свих противника на Блиском истоку, а тиме се може и успоставити систем равнотеже моћи у региону“, рекао је Владимир Аватков, директор Центра за блискоисточне судије, међународне односе и јавну дипломатију у Москви.

Русија мора одиграти кључну улогу посредника у овом систему, јер је то једина једина земља која одржава односе са свим земљама Блиског истока. Али, ако избије још један велики блискоисточни рат у Сирији, локални сиријско-израелски сукоб би брзо могао да се претвори у регионални, а онда ће се распасти наде Кремља за мир и утицај на Блиском истоку. Шок терапија за Ал Каиду, Руси поново напали из турског ваздушног простора. Тај видео можете погледати ОВДЕ.

Извор: Вебтрибун