Правда

Према истраживању немачког Института за изучавање међународних конфликата у Хајделбергу, на територији Балкана је забележено 18 мањих и већих конфликата, а то су: - Спор око поморске границе између Словеније и Хрватске у Пиранском заливу - Спор између Србије и Хрватске око острва Шаренград и Вуковар на Дунаву - Покушаји Рекублике Српске да се отцепи од БиХ и уједини са Србијом - Захтеви Хрвата да тзв, Херцег Босна, односно Западна Херцеговина, уђе у састав Хрватске. - Тежње северних општина на КиМ да постану да постану део централне Србије - Тежње Албанаца са југа Србије да уђу у састав самопроглашеног Косова - Тежња Срба из Црне Горе да поново уједине Црну Гору и Србију (немачки институт наводи да се око половине становника Црне Горе изјашњавају као Срби или причају српски) - Спор између Црне Горе и Хрватске око полуострва Превлака у Херцегновском заливу А ту су још и многи други конфликти и спорови. Стручњаци Института у Хајделбергу оцењују да су односи између земаља бивше Југославије на горем нивоу него што су били за време последњих ратова од 1991. до 2001. године. Све више република и територија траже ново прекрајање граница на Балкану и федерализацију постојећих држава. Многи посматрачи пореде данашњу ситуацију са 1012. годином и временом почетка Балканских ратова и 1914. годином када је почео Први светски рат. Западни аналитичари нуде решење у размени територија, а што се тиче Србје, они наводе да би Србија требала самопроглашеној и непризнатој држави Косово да уступи део Јужне Србије да би за узврат добила северне општине на КиМ. Најопаснија тачка на Балкану према мишљењу Института је Македонија и тензије између Македонаца и Албанаца. Тамо се врши покушај федерализације Македоније путем Тиранске платформе, што дефакто представља албанизацију Македоније, а македонски председник Иванов је рекао да та платформа представља крај македоније као суверене и словенске земље на Балкану. Да видите шта власт у Србији мисли о стварању нове СФРЈ, погледајте ОВДЕ. Извор: Правда