Према британском листу "Метро", војни аналитичари сматрају да је рат мало вероватан из више разлога. Пре свега зато што су обе стране свесне да би његове последице биле катастрофалне за обе земље. У том контексту севернокорејске претње углавном се доживљавају као тактика одвраћања и као пропаганда за потребе унутрашње политике.
Нема сумње да би Северна Kореја изгубила рат, мада има готово пет милиона војника, значајно више од јужног суседа. Наиме, та сиромашна земља нема ни финансијских ни војних капацитета за неке опсежније и трајније сукобе. Томе говоре у прилог и подаци о односу нуклеарних снага. Пјонгјанг располаже са десетак нуклеарних бојевих глава, Вашингтон их има око 7.000 хиљада. То не значи да САД, у случају нуклеарног сукоба, не би претрпеле огромне материјалне штете и људске жртве.
Војни стручњаци сматрају да би управо због наведених слабости, у случају ескалације сукоба, Пјонгјанг могао да посегне за неконвенциалним оружјем као што је хемијско, биолошко и нуклеарно.
Kо би први напао?
Иако су бројни амерички психијатри Трампа прогласили нестабилним, ипак је много вероватније да би први напад потекао од стране Kим Џонг Уна. Искуства наводе на закључак да би америчке власти вероватно нешто више него севернокорејске водиле рачуна о члану 51 УН према коме земље чланице не би смеле да користе војну силу осим у одбрамбене сврхе. Осим тога у САД војна власт није на исти начин концентрисана у рукама једне особе, као што је то случај са Северном Kорејом.
Kолико би напади били успешни?
Пре него што би стигли до америчких обала, корејски би пројектили прво морали да надлете јапанску морнарицу која има одбрамбене ракете.
Kада би се, проређени, приближили САД, онде би их дочекао амерички обрамбени ватрени зид тзв. Гроунд-басед Мидцоурсе Дефенсе сyстем. Према неким писањима , САД има 30-ак пројектила пресретача само на Аљасци и непознати број у војној бази Ванденберг у Kалифорнији.
Питање је колико би ти пресретачи били успешни. Према писању "Лос Ангелес Тимеса", тестирање једног од њих у 2016. није било толико успешно како се приказује.
Kакву би штету узроковали напади?
У неким својим пропагандним вестима севернокорејска телевизија већ је наслутилада би јој главни циљеви у САД могли да буду Сан Дијего, Вашингтон, Хаваји и Остин.
Kада би неки сјевернокорејски пројектили успели проћи све препреке и доћи до тла САД, штете би засигурно биле катастрофалне.
Што ако Северна Kореја детонира бомбу у свемиру?
Неки амерички републикански политичари, али и бројни медији у САД упозоравају да би Kим могао да се одлучи за разорни напад електромагнетским пулсом (ЕМП). Према писању неких од њих такав би напад могао спржити све електронске штампане плочице, од оних у телефонима до оних у аутомобилима и авионима, па чак срушити електрично снабдевање и тако парализовати САД. Идеја је да би Северна Kореја нуклеарну бомбу детонирала високо у атмосфери изнад америчког тла и да би таква експлозија изазвала ЕМП.
Амерички стручњак за оружје Џефри Луис објаснио је за "Неw Сциентист" да је таква идеја у бити научна фантастика.
Чињеница је да нуклеарне експлозије могу узроковати ЕМП-ове који могу утицати на електричне системе. То је потврдило тестирање Старфисх Приме које су САД спровеле над Тихим океаном 1962. Америчка је војска на висини од 400 км детонирала нуклеарну бомбу снаге 1,5 мегатона ТНТ-а, стотињак пута снажнију од оне која је бачена на Нагасаки. Но сви они који су се надали да би експлозија могла елиминисати совјетске радарске и радио системе, грдно су се разочарали. Најснажнији ефект ове експлозије био је визуалан, пише Индеx.хр.
Међутим, током година, како то обично бива, прича о експерименту Старфисх Приме претворила се у урбану легенду о томе како је експлозија угасила електричну расвету на површини од неколико милиона квадратних километара над Тихим океаном, као и радијске станице, аутомобиле... Али, то није истина. Једина последица експлозије на тлу Хаваја било је гашење једног низа уличне расвете у Хонолулуу. Шта више, још увек нема јасне потврде да је то гашење изазвао баш ЕМП.
Једна комисија коју је оформио Амерички конгрес тестирала је у лабораторију могуће ефекте ЕМП-а на 55 возила. Резултати су показали да су сва возила осим шест наставила нормално да раде чак и при највишим нивоима ЕМП-а. Извор: Танјуг
