Најновије

ПОСЛЕ СВЕГА: Уколико је добије, да ли ће Србија прихватити позивницу за Макронову инаугурацију?

Нови председник Француске Емануел Макрон преузеће и званично дужности шефа државе у недељу 14. маја. Између Београда и Париза дипломатске везе тренутно су на најнижем нивоу због одлуке суда у Колмару да Рамуша Харадинаја не изручи Србији.

Емануел Макрон (Фото: Синхуа)

Поред осталог, српски функционери у наредна три месеца неће путовати у Француску. Поставља се питање да ли ће од Француске стићи позив за инаугурацију и коме би он могао бити уручен.
Са Андрићевог венца и из Немањине упућене су честитке новоизбраном председнику Француске, а да ли ће ико од високих званичника присуствовати инауграцији новог станара Јелисејске палате, још нема званичне потврде. У време када нови шеф француске државе буде преузимао дужност, српски премијер боравиће у званичној посети Кини. Кабинет председника Томислава Николића није се оглашавао.
Одлазак на инаугурацију је двосмерна улица – да би неко отишао, потребан је позив.
"У оваквим околностима је тешко очекивати да се нама упути позив, јер би позив могао да нам се упути само ако би Влада данас, сутра све ове мере које је донела суспендовала", каже каријерни дипломата Зоран Миливојевић.
Протестна нота Француској и позив српском амбасадору на консултације биле су прве реакције незадовољства због, што је била и општа оцена у Србији, политичке одлуке француског суда да Рамуша Харадинаја не испоручи Београду. Председник владе тада је рекао да о прекиду дипломатских односа не размишља. Уследио је његов захтев министрима да не путују у Француску наредна три месеца и да се контакти са француским колегама сведу на минимум.
"На Француској је сада да одлучи да ли ће акценат да стави на ово замрзавање или на отопљавање које је садржано у честиткама", сматра спољнополитички коментатор Бошко Јакшић.
Чак и да се честитке упућене Емануелу Макрону протумаче као први корак ка побољшавању односа, то не значи аутоматски и да ће позивница стићи. Како у овом тренутку нема српског амбасадора у Паризу, позив би био упућен нижим званичницима.
"Онда би то значило наше учешће на нивоу отправника послова у Паризу. И то би значило да долази до отопљавања односа и онда би морале да уследе мере и са наше стране", објашњава Миливојевић.
"Био би јако лош сигнал, ако се позивница добије, да нико не отпутује – то би био знак да идемо у једно непотребно заоштравање односа са тако важном европском земљом. Много већи одјек има неприсуствовање", истиче Јакшић.
Одсуство може да говори више од присуства у сваком дипломатском протоколу, а званична примопредаја дужности шефа државе обично се користи као прилика за слање важних порука у међудржавним односима.
"Само присуство је прилика да два шефа државе, или да се на највишем нивоу одмах успостави контакт. С друге стране, то је манифестација добрих, па некад чак и одличних, међусобних билатералних односа", наглашава Зоран Миливојевић.
Пре пет година када је Франсоа Оланд званично постао шеф државе, Србија је формално била без председника, јер је Борис Тадић поднео оставку неколико месеци пре тога.
Значајније дипломатске контакте познаваоци прилика очекују тек после парламентарних избора и формирања нове француске владе, односно по истеку захтева премијера да министри и други званичници не путују у ту земљу у року од три месеца.
Прочитајте ОВДЕ шта је финска форензичарка признала о Вилијаму Вокеру и Рачку. Извор: РТС
  

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

Бонус видео

Ле Пенова изгубила, Макрон нови председник, а Косово...
ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА