Мотиви за њихову “несебичну” помоћ Косову су разни, код неких је у питању уверење да је њихова борба праведна, али чини се да је у многим случајевима у питању чињеница да су од подршке више него добро профитирали.

Приштинске власти то знају и не жале новац, јер је њихова мисија свих ових година сасвим јасна - независно Косово. Лобисте су имали свуда, од фирми које се тим пословима баве, преко бизнисмена, америчких сенатора и конгресмена, и то су свим администрацијама - од републиканске Бушове, преко демократске Клинтонове, демократске Обамине, до републиканске Трампове.

Бивши дипломата Вилијам Вокер ових дана је у центру српске јавности због својих изјава о томе како има план за велику Албанију, и кога је српски премијер назвао великоабанским лобистом.

Бизнисмени албанског порекла

Једну од важних улога у косовском лобирању има њујоршки бизнисмен Хери Бајрактари који се још 2007. године јавно хвалио да је својим новцем и утицајем лобирао за признавање Косова.

У последње време, бизнисмен који је милионско богатство стекао трговином некретнинама на Источној обали САД, бавио се питањима демаркације границе Косова са “суседима", али и Заједницом српских општина, односно одлагањем њеног формирања, писали су почетком године косовски медији.

Један од важних “играча” у САД сасвим сигурно је и некадашњи челник партије “Самоопредељење” Фљорин Краснићи. До богатства је дошао тргујући оружјем у САД, снажно је подржавао борбу за независност Косова, а након што је она практично изборена, вратио се у “домовину” где је постао власник “Kosova Steel Group”, некадашње “Заставине” фабрике ауто-делова.

За Албанце лобирање није непознаница, напротив. Одувек су имали јак лоби, где год били, и улагали у “своју ствар”.

Тако су се одмах након доласка Доналда Трампа на чело САД, лидери Албанаца из Приштине и Тиране срели са Коријем Левандонским и Беријем Бенетом, директорима лобистичке компаније “Avenue strategjes”. Оно што је у овој причи занимљиво, јесте што је Левандовски бивши менаџер Трампове кампање.

Крајем марта ове године за Косово, и за то да оно формира војску, јавно се заложио и амерички конгресмен Елиот Енгел. Он је тада рекао да су САД тренутно против формирања војске Косова, али и затражио да тај став што пре буде промењен.

- Косово је с поносом постало најјачи подржавалац САД у Европи, са подршком која достиже 85 одсто - рекао је Енгел, додавши да је у више наврата посетио Косово и оценио да људи тамо “искрено воле Американце и све америчке ствари”.

Осим ових, тренутно мање познатих лобиста и политичара, за албански лоби везују се звучна имена попут Била и Хилари Клинтон, која је подршку Косову преузела од супруга, и наставила је у Обаминој администрацији.

Због тога што су обоје били веома позитивно настројени према Косову, и подржали све што се тамо радило, закључно са самопроглашеном независношћу, добили су велику захвалност, која се између осталог огледала у улицама и споменицима који носе њихов лик и имена.

Нико није био изненађен тиме што бивша америчка државна секретарка Медлин Олбрајт, која је иначе имала једну од кључних улога у Клинтоновој администрацији, из све снаге подржава косовску независност, тим пре што је њена компанија “Олбрајт груп” стала иза једног од водећих мобилних оператера на територији КиМ “Ипко нета”.

Говорило се и о томе да је Олбрајтова желела да купи и пошту и телекомуникације Косова.

Некадашњи амерички амбасадор у Приштини Кристофер Дел такође је један од оних који је “награђен” за подршку. Дел је био умешан у извоз шљаке из Трепче. Овим послом заправо је обезбеђивао уносан бизнис за ћерку-фирму компаније коју поседује Медлин Олбрајт.

Везиван је и за америчку корпорацију која је учествовала у изградњи аутопута од Тиране до Мердара, чија је градња била поверена америчкој фирми “Бехтел” и турском партнеру “Енка”.

Спекулише се да се на листи албанских лобиста нашао и Марти Ахтисари, некадашњи дипломата и специјални изасланик УН за статус Косова.

Прича се да ће управо он, заједно са Олбрајтовом, бити део тима чији је задатак да утичу на ЕУ, да пристисне Београд на бржи темпо преговора са Приштином, који би потом резултирао потисивањем споразума о нормализацији односа Србије и Косова.

Мало ко, нарочито за време бомбардовања Србије 1999. године, није чуо за сада већ пензионисаног НАТО Генерала Веслија Кларка.

Међутим, када је скинуо војну униформу, Кларк је ушао у одело бизнисмена и руководио канадском енергетском корпорацијом “Енвидити”, и тражио баш од приштинских власти лиценцу за истраживање резерви угља од којих би се производила синтетичка нафта. Униформу је скинуо и некадашњи први командант Кфора британски генерал Мајкл Џексон, који је након више од деценије вратио на Косово, али као представник “Кор менаџмент групе”. Претходних година говорило се и да је први шеф мисије УН на Косову Бернар Кушнер имао приватан бизнис у јужној покрајини, као и бивши заменик шефа Унмика Стивен Шук. Он је био један од саветника Хашима Тачија, а затим је почео да даје савете и партији Рамуша Харадинаја. Погледајте ОВДЕ каква је нова стратегија Србије против Вилијема Вокера. Извор: Блиц