Пише: Ростислав Ишћенко Изгубила је конкуренцију са Русијом, рат у Донбасу, сопствену државност, чак и саму украјинску идеју. Зомби, којег још можемо да посматрамо између Црног мора, Пинских блатишта, Карпатских планина и народних република Донбаса — већ одавно није држава, чак није ни друштво. То је велика (неколико десетина милиона људи) потпуно атомизована група индивидуума, које брине само како да преживе. То што међу њима постоје десетине или чак стотине хиљада адекватних људи који схватају или слуте у какву провалију сада лете остаци Украјине, ништа не мења. Чак и ако су такви спремни да се боре. Као прво, тих људи је крајње мало с обзиром на то да је Украјину већ напустило десетак милиона, а да је још најмање десет милиона спремно да је напусти. Познато је да људска популација организовна у државу – чим број њених припадника падне испод одређеног нивоа (израженог у процентима, а не у апсолутним бројкама) – више није у стању да опстане, нити да се поврати. На тај критични праг се стаје када на терторији остане 30-50 одсто становништва које је на њој првобитно живело. Тада процеси постају неповратни, а групе ентузијаста могу гинути у борбама, могу правити разбацана насеља, у којима ће живети до бољих времена, али све то више не може да измени судбину већ бившег друштва. Уосталом, сличан период је Украјина у својој историји већ прежвела у 17. веку, у периоду такозване Руине. Пољске државне структуре су се у то време већ биле повукле из Украјине, руске још нису биле стигле, а сопствене нису пустиле корен. Гетманска војна управа можда је била ефикаснија од садашње украјинске власти, али је све ипак функционисало као велики "офис" преко којег се скупљао и делио плен.
"Евроинтегратори" су желели да по сваку цену уђу у Европску унију. Не да инсталирају Европу у Украјини, већ себе у Европској унији - са Украјином или без ње. За то време су проруски активисти у Украјини – зависно од тога да ли су били леве или десне оријентације – тежили васкрснућу СССР-а или успостављању природних граница Русије. Украјина је, све у свему, пре 25 година била просперитетна земља са јаким институцијама државне власти која је имала пуну контролу над друштвом (чак ни украјинску независност нису прогласили националисти него комунисти), са развијеном индустријом, моћном трговачком морнарицом и десетинама великих лука у којима се вода никада не замрзава, са плодном земљом и благом климом, са трећом по моћи армијом у свету, са бројним, образованим и квалификованим становништвом и моћном академском и примењеном науком. Поврх свега, Украјина је била и транзитна и космичка сила. Сада је црна рупа која је у стању да, без икакве користи за своје становништво и кредиторе, моментално и без трага раствори у времену и простору чак и најиздашније спољно финансирање. Погубни за Укрјину процеси били су предодређени једном неприметном и, како је у једном моменту изгледало, небитном грешком – прецењивањем ресурсних могућности Запада. Та грешка је резултирала безалтернативним курсом који се све више одваја од реалности... Први човек Доњецке Народне Републике Александар Захарченко, такође је најавио потпуно урушавање Украјине, којој је дао још свега неколико месеци "живота". Шта је Захарченко понудио украјинском народу који преживљава овај болан процес, прочитајте ОВДЕ.Извор: fakti.org
