Познаваоци војних авиона са вертикалним полетањем и слетањем (ВПС), који су се први пут појавили шездесетих година, слажу се да два ловца, совјетски Јак-141 и амерички F-35B имају много тога заједничког.
F-35B је представљен јавности 12 година после авиона Јак-141. Да ли се онда може рећи да је амерички ловац са ВПС копија совјетског ваздухоплова?
Концепт ВПС
Чинило се да ће авиони способни да узлећу са кратких писти и стоје у ваздуху бити права прекретница у развоју војног ваздухопловства.
Најбољи примери овог концепта – који свакако има и своје мане – су „Си Харијер“ (авион британске корпорације „Бритиш аероспејс“), Јак-141 и F-35B.
Развој авиона Јак-141 у СССР-у почео је још седамдесетих година.
СССР није имао велике носаче авиона попут САД, па је тежио да развије млазни авион који може да узлеће са кратких писта, као што су хелиодроми или платформе на противподморничким крстарицама Пројекта 1123 попут „Москве“, „Лењинграда“ и „Кијева“.
Јак-141 је по карактеристикама надмашио своје претходнике (Јак-36 и Јак-38), али и иностране авионе („Си Харијер“, Dassault Mirage IIIV) и највероватније је био на путу да постане најбољи морнарички авион са ВПС.
Међутим, судбина није била наклоњена совјетском апарату. Бројни инциденти приликом узлетања, нестанак СССР-а и каснији финансијски проблеми учинили су да се пројекат развоја овог авиона прекине. Направљена су четири прототипа, али никада се није почело са серијском производњом.
Амерички произвођач наоружања „Локид Мартин“ је 1995. године Опитно-конструкционом бироу „Јаковљев“, у коме је конструисан Јак-141, понудио рад на заједничким пројектима. Сарадња је окончана после годину дана, али је ово била нека врста прекретнице пошто је то био први случај војно-техничке кооперације између некадашњих непомирљивих непријатеља.
Тада је „Локид Мартин“ из бироа „Јаковљев“ добио техничку документацију авиона Јак-141.
Убрзо после тога у САД се појавио прототип авиона са ВСП намењеног дејству са носача авиона, који је касније добио ознаку F-35B. Летелица је у великој мери подсећала на Јак-141.
Сличности и разлике
Конструкција и изглед модела Јак-141 и F-35B скоро су идентични. Положај система за подизање ваздуплохова и задњих крилаца исти је код оба авиона.
Међутим, начин вертикалног полетања који користи F-35 веома се разликује од оног примењеног на совјетској летелици.
Јак-141 је могао вертикално да узлеће помоћу три турбомлазна мотора. Један је носио ознаку Р79В-300 и имао је покретну млазницу, а два мотора РД-41 намењена подизању авиона била су уграђена иза кабине.
Конструктори ловца F-35B применили су релативно једноставан, али ефикасан систем са „хладним“ узгонским вентилатором кога погони турбинско вратило, а потисак се усмерава ротирајућом млазницом.
Војно-техничка сарадња реализована током деведесетих година између компанија „Локид Мартин“ и „Јаковљев“ несумњиво је била важна за настанак авиона F-35B. Амерички инжењери преузели су много тога од својих совјетских колега. Међутим, никако не може да се каже да је F-35B копија модела Јак-141. Амерички ловац је ипак јединствен модел.
Каква ће бити будућност авиона са ВПС?
Да би авиони са ВПС ушли у ширу употребу у Војно-ваздушним снагама Русије потребно је даље развијати напредне ваздуплоховне технологије.
Ове летелице имају очигледну предност, јер могу да узлећу и слећу са малих површина чије су димензије сличне димензијама авиона, али и да лебде у ваздуху и потом полете на страну.
Међутим, временом се показало да употребу ових ваздуплохова пратe бројни проблеми, што значајно смањује могућност за њихово увођење у састав ратних ваздухопловстава.
Пре свега, за управљање летелицама са ВПС потребни су веома искусни и обучени пилоти.
Војни стручњак Дмитриј Литовкин рекао је за „Руску реч“ да је највећа препрека за шире коришћење оваквих авиона чињеница да су у овом тренуту вертикално полетање и слетање практично неуправљиви.
Литовкин објашњава да су јаки удари ветра били узрок великог броја инцидената и несрећа у совјетској ратној морнарици, јер су изазивали сударе авиона са конструкцијом брода.
Млазни авиони са ВПС имају мању носивост и радијус борбеног дејства у односу на друге ловце. Поред тога, њихова употреба је скупља, јер се приликом вертикалног полетања троши много горива.
Коначно, сам развој овог типа авиона је врло сложен и скуп.
Ловце F-35B тренутно користи Марински корпус САД. У уговору који су ове године закључили корпорација „Локид Мартин“ и америчко Министарство одбране стоји да јединична цена модела F-35B износи 122 милиона долара, што значи да је он скупљи од других верзија овог авиона: F-35А кошта 94,6 милиона долара, док за F-35С треба издвојити 121 милион долара.
Међутим, важно је поменути да летелице у саставу Маринског корпуса САД још увек не користе у потпуности своје полетно-слетне могућности већ узлећу и слећу са стандардних писта носача авиона.
С друге стране, у Америци постоји тенденција да се уместо авиона са ВСП користе конвертоплани попут летелице Bell V-22 Osprey („Орао рибар“).
У овом тренутку Русија не планира развој нових модела авиона са ВСП, каже Литовкин. Су-33 и МиГ-29К могу да узлећу са кратких писта, па су им за оперативно деловање довољни мали аеродороми или палубе носача авиона.
САД немају други авион сличних карактеристика као F-35B, објашњава Литовкин и додаје да руски хеликоптер Ми-26 може у потпуности да парира америчком конвертиплану Bell V-22 Osprey. Пол Крејг о шокантним сазнањима из Русије: Долази време за умирање, јесте ли спремни? Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Руска реч
