Толико, да никога није посебно узнемирио недавни исказ са највишег места о Петом октобру 2000. године, када је пао Милошевићев режим, као дану када су победиле мрачне силе прошлости? Да ли су гласови који позивају на критичку дистанцу према улози Србије у распаду Југославије и ратовима деведестих утихнули и зашто?
Милан Миљковић, истраживач из Института за књижевност, каже да је највидљивији некритички однос према деведесетим годинама и улози Србије у тадашњим ратовима, најновија реторика у односу на Косово, односно косовске Албанце.
– Грађани се најчешће обавештавају о неким догађајима тако што препуштају тумачења онима којима верују и који, по правилу, само потврђују присутне предрасуде – каже Милош Хрњаз са Факултета политичких наука у Београду.
Степен утицаја неког погледа на прошлост зависи од моћи тумача. Хрњаз каже да различита тумачења немају равноправан третман у јавности, али да се нада да ће за будућност остати макар сведочанство о плуралитету погледа на спорни период из недавне прошлости.
– Проблем је што Србија није прошла лустрацију, па виновници догађаја имају сада прилику да ревидирају, препакују прошлост. Водичи данашњих политика су они који су били подмладак владајућих партија из деведесетих година. Академска јавност се не чује. Проблем је и што су медији под контролом власти, што постоји цензура, па критичка промишљања прошлости немају прођу у мејн стрим медијима – сматра социолог Срђан Баришић.
– Код нас не постоји друштвена брига ни о једној интелектуалној теми, па тако ни о деведесетим. И онда, када не постоји научна продукција, онда празнину попуњавају мемоаристи и тумачи самих себе – констатује Марковић.
Хоће ли будуће генерације знати шта је „мрачна прошлост Србије“? Ратне деведесете, када су на Србију падале НАТО бомбе а Милошевић убијао новинаре и политичке противнике? Или ће научити да је мрачна прошлост Србије почела падом Милошевићевог режима? Погледајте ОВДЕ ко је Милошевића наговорио да пусти Вокера и ОЕБС у Србију. Извор: Слободна Европа/vesti-online.com
