Историчари Милан Ст. Протић и Чедомир Антић, сматрају да ће бити потребно још доста времена, "културне политике" и стрпљења да изађемо из тога.
Србија, пре свега, треба да брине о уређењу сопственог друштва и елитама које је представљају у свету, па ће онда и инострани медији да је изведу из стереотипа "кавгаџије, прзнице и кривца за све лоше на Балкану", сагласни су Протић и Антић.
Засад, светски медији су, после инцидента на Белдокс фестивалу, када је Бернар Анри Леви погођен тортом, пожурили да Србију поново сместе у оквир "политички трусне периферије Европе", у којој не постоје политичка култура, елементарно васпитање, дисциплина и ред.
На страну што је Леви добио торту у главу као реаговање на документарац у којем су Срби опет једини кривци за ужасе деведесетих, али тај се стереотип понавља већ готово тридесет година.
А у тих се готово тридесет година много тога догодило, много је пута Србија одреаговала уздржано на такве оцене, трудећи се истовремено да, не одбацујући сопствену кривицу за страдања и невољу нанету другима, покаже и представи и своје европско, људско, уређено лице.
Историчар и дипломата Протић оцењује да смо се у те три деценије као друштво кретали у потпуним екстремима, од "зарђалих кашика" до неукусне снисходљивости према великим силама.
- Никако да пронађемо меру понашања у односу на спољашњу средину. То је последица недовољне учтивости, знања, васпитања и самопоуздања људи који нас представљају - уверен је Протић.
Подсећа, наиме, да је Србија лош имиџ стекла деведесетих година прошлог века у Милошевићево време, као и да медији просто обожавају стереотипе.
Једним делом смо, каже, сами криви за то што смо "рђави", али "доприноси" и површна и једнодимензионална слика светских медија.
У случају Левија, додаје, реаговали смо показујући очај и искомплексираност једне средине, урпкос чињеници да о њему ни добар део Француске не мисли добро, јер је много пута показао да нема ни уверења, ни интелектуалну дубину.
- Он једноставно не заслужује да се ми њиме бавимо - сматра Протић, али примећује да га је управо то што је у Београду добио торту у главу учинило победником у већини страних медија, а ми смо се, додаје, још једанпут показали као губитници.
Проћи ће и Леви и торта и све то...али се још једном потврдило да регујемо импулсивно, непромишљено, агресивно, коментарише Протић и каже да се тако још једном потврдила стара истина да што једна штеточина уништи - после сто паметних људи не може да поправи.
- Лоша слика Срба и Србије у свету не може да се промени преко ноћи, иако је створена преко ноћи. Нама је потребна систематска акција пристојног понашања поготову оних људи који су на главној сцени у разним професијама и пословима којима се баве. Србија мора пре свега да се брине о уређењу сопственог друштва и елитама које је представљају у свету, па ће онда и инострани медији да је изведу из стереотипа ''кавгаџије, прзнице и кривца'' за све лоше на Балкану - напоменуо је Протић.
За историчара је Чедомира Антића веома битна одредница та да у трци за приближавање Србији развијеном свету, сви људи који се баве просветом, модернизацијом и уређењем друштва нису савезници представника великих сила, што објашњава разликом у односу елита у Француској Енглеској према Немачкој након периода власти фашиста и истих тих елита према Србији после Милошевића.
- Суштина разлике је у перцепцији Немаца као народа културе, Гетеа, пријатеља, а Србије и Срба у потпуно другачијем концепту - објашњава Антић.
За Немце, објашњава, важи догма "да су они доживели један инцидент и да је холокауст последица патологије групе криминалних појединаца".
Уз то, инсистира се, како каже, на добрим странама традиције немачког народа, као што су филозофија или уметност, марљивост, економија...
- А да ли сте чули да се игде и икад на западу инсистира на добрим традицијама српског народа - пита Антић и додаје: "Можда су Зоран Ðињић и Димитрије Давидовић уз Броза изузеци".
Морамо, зато, напомиње, да се суочимо са том перцепцијом.
- Србија мора пре свега да се брине о уређењу сопственог друштва и елитама које је представљају у свету - одлучан је Антић.
Протић нуди сличан рецепт - стрпљење и васпитање оних који нас представљају, због чега и сматра да када нам неко из белог света дође у посету, попут Левија, требало би да имамо мало више такта, мало више достојанства, без обзира шта нам ти странци говорили.
- Французи имају изреку ''Тон је тај који чини музику''. Ствари могу да се кажу на различите начине и онај ко уме да разговара, успеће да и најтежу и најнепријатнију ствар каже на најцивилизованији начин - примећује Протић.
Антић, међутим, акцију неоскојеваца види као доказ да смо ми део модерног света.
"Левија гађају од 1986. године. Што би рекао један наш ТВ водитељ: то је сада већ традиционално ''тортирање''. Леви се није изненадио када га је торта стрефила", приметио је Антић, али и додао да је у томе незгодно "што је код нас, захваљујући политичким центрима у Бриселу или Вашинтону, нестала десница, макар она била и грађанска или окренута центру".
То је један проблем, а други је, додаје, што левица, која се код нас јавља, није утемељена на радништву или сељаштву, већ на неким потпуно нетачним перцепцијама наше прошлости и традиције.
- Наша анархистичка левица негира парламентарну демократију за разлику од левице на западу. За нашу левицу је прихватљиво да не будете трпељиви према туђем мишљењу - казао је Антић.
Кад је о Левију реч, Антић га види као контроверзну личност која се огрешила о Србију и Србе.
Слаже се, међутим, с Протићем да кад неко дође у нашу земљу, држава мора да му гарантује иста права, јер, како објасњава, наши су односи са западом много сложенији него унутрашњи односи у Француској.
- Ми морамо да гледамо своје послове и да креирамо нашу политику и да штитимо економска и свака друга права нашег народа изван Србије - поручује Антић.
А у случају Левија, како каже, код нас је са закашњењем дошао један "ислужени интелектуалац чији су ставови доживели инфлацију и сада ми њему морамо да се извињавамо што нам је отето Косово и Метохија и што је наш народ протеран из Босне и Херцеговине, Хрватске, што је обесправљен у Црној Гори и што смо ван сваког правног оквира и повеље Уједињених Нација бомбардовани 1999. године".
Све нас то, сматра, уводи у ситуацију да трчимо за културом Запада, а за Србију, каже, то представља трчање за сопственом сенком.
- То је она ситуација коју је један од функционера Либерално-демократске партије дефинисао као ''Србија мора да се мења макар нестала''. Нама је потребна културна деконтаминација. Ми се нисмо уклопили са западом када је био у највећој еуфорији после Средњег века, у периоду када је Царска русија под Романовима била у великим проблемима. Запад у таквој еуфорији неће бити наредних неколико стотина година. Чак и да смо се тада уклопили, остали бисмо европска парија и као народ морамо са тим да се суочимо - закључио је Антић. Извор: Танјуг
