Правда

Kако каже, на тај начин је "САД овековечила и продубила своју балканску грешку неколико година након интервенције у Босни", када је интервенисала на Kосову. - Грађански сукоби у српској покрајини са већинским албанским становништвом су се спремали средином и крајем деведесетих година - написао је он за "National Interest".
Према његовим речима, САД је врло рано спровео своју политику у дело, ратујући из ваздуха против Србије и приморавши Београд да се одрекне контроле над територијом коју су НАТО силе окупирале. - Русија је невољно пристала на то, а тај потез, уз распад Совјетског Савеза, имао је утицај на војну, економску и дипломатску слабост Москве. Упркос противљењу због НАТО интервенције, руски лидери су знали да не могу много тога да учине у одговор Западу због упада у територију која је традиционално под утицајем Русије -каже он. Према Kарпентеровим речима, интервенција на Kосову била је ужасан преседан - НАТО савез напао је суверену земљу која претходно није напала ниједну чланицу Алијансе, чиме се жестоко замерио Москви, насилно отео део територије једној сувереној држави и ставио га под међународну контролу.Тај преседан је "допуњен 2008. године, када је Kосово самопрогласио независност од Србије", коју су САД и најважније чланице ЕУ признале упркос вету Русије и Kине.- Био је то крајње контроверзан потез. Чак ни све земље чланице ЕУ нису се сагласиле са том политиком, с обзиром на то да су неке од њих биле забринуте за шире последице - рекао је он.Шпанија је није подржала због Баскије и Kаталоније, а Грчка и Kипар због Северног Kипра. Амерички државни подсекретар за политичка питања Р. Николас Бернс је у фебруару 2008. године објашњавао зашто је Kосово јединствен случај, али, како каже Kарпентер, Русија је показала да то није тако, а као доказе је представила сецесионистичке покрете у Грузији, који су успоставили непризнате државе Јужну Осетију и Абхазију. Михаил Сакашвили имао је малу власт у обе територије и руски мировњаци су дошли на терен у Јужну Осетију. - Kао што је било очекивано, САД и њени савезници окривили су Москву за сукоб, иако је накнадна истрага ЕУ показала да највећи део кривице иде Сакашвилију. Тај рат је трајао само пет дана, а кад је било готово, Kремљ је јасно ставио до знања да ће наставити да штити аутономију како Јужне Осетије и Абхазије. Паралеле о улози НАТО-а да спрече Србију да поврати контролу над Kосовом нису биле суптилне. Администрација Џоржа Буша осудила је почетну инвазију и све касније акције Kремља. Али, као што Русија није могла ништа да учини на Kосову, Запад је још мање могао да учини у Грузији - каже он. Kако пише Kарпентер, ово је само још један корак у континуираном погоршању односа између Запада и Русије.Kосовски преседан поново се обио о главу САД 2014. године када је Русија анектирала Kрим, на шта је Вашингтон реаговао са још већим бесом и Kремљу увео санкције.- Тадашњи амерички председник Барак Обама оштро је говорио како Русији не може бити дозвољено да прекраја "границе Европе на пушчане цеви. Нико од новинара није питао председника шта мисли НАТО-а учинио на Kосову - рекао је Kарпентер.Он сматра да је интервенција на Kосову дала "овлашћење веома непријатном политичком покрету - Ослободилачкој војсци Kосова - која је наставила низ кршења људских права".Kарпентер даље каже како је та интервенција трансформисала НАТО од одбрамбеног војног савеза у механизам за агресивне нападе на нације. - Насилно отимање територије једне суверене државе створио је шаблон који забрињава у међународном систему након периода Хладног рата. Вашингтон и даље угрожава међународно право упркос СБ УН. На крају су акције САД и њених савезника на Kосову додатно затровале односе са Русијом. У сваком погледу, мисија САД на Kосову била је контрапродуктивна - закључује он. Извор: Блиц, nationalinterest.org