Све то натерало је Американце да на Косово пошаљу још 130 војника, као и борбене хеликоптере "UH 60 blekhok", који ће бити у саставу КФОР-а.
У региону се поново звецка оружјем, иако би сваки евентуални сукоб био права катастрофа. Тензије "није смањила" ни изјава Харадинаја да би требало мењати границе између Косова и Црне Горе. Поставља се питање колико заправо долазак још једне групе америчких војника мења стање снага на западном Балкану?
Узимајући у обзир број војника и наоружање, Србија је најмоћнија ако се пореди са Албанијом, Македонијом и међународним и домаћим снагама на Косову. Недавна вежба "Челик 2017" у Никинцима показала је да ће Војска Србије још знатно напредовати када буде располагала представљеном техником и опремом. Српски званичници често истичу да је то што имамо најјачу војску "гарант мира, а не рата".
Уредник ваздухопловног портала "Tango six" Петар Војиновић сматра да је могућност новог оружаног сукоба на Балкану мало вероватна.
- Када поредимо војне ефективе земаља у региону и спремност да се они брзо употребе, Србија не треба да се осећа инфериорном. Напротив. Међутим, колико је Србија на завидном нивоу способности да, на пример, брзо и ефектно заштити север Косова и највредније енклаве у његовој унутрашњости, толико је драматично слаба, узимајући у обзир чињеницу да нисмо у НАТО. Та чињеница нас практично чини "неколико пута" слабијим у било којој војној операцији која би трајала дуже од неколико дана - сматра Војиновић.
Политички аналитичар Душан Јањић каже да свако поређење војних сила отежава присуство НАТО на Косову и Македонији.
- Бројке нам ништа не значе када је однос снага врло јасан - кратко је рекао Јањић.
Аналитичар Александар Радић каже да војне силе нису за поређење јер "бој бије срце у јунака".
- То су показала и дешавања деведесетих година у бившој СФРЈ. Спремности за борбу правила је одлучујућу предност. И они који нису имали технику побеђивали су ако су били боље мотивисани за борбу - каже Радић.
Када је реч о безбедносној ситуацији на Косову, кључну улогу има КФОР, иако тамошњи званичници све гласније траже да постојеће Косовске безбедносне снаге (КСБ) прерасту у војску Косова. Засад се тој идеји противе и САД и ЕУ и НАТО, чији је генерални секретар Јенс Столтенберг недавно појаснио функцију КСБ.
- КСБ немају тешко наоружање и офанзивне ваздухопловне капацитете и њихова примарна одговорност је реакција у ванредним ситуацијама, уклањање експлозива и муниције, управљање токсичним материјама, ватрогасна и цивилна заштита - навео је Столтенберг у извештају.
На Косову, међутим, постоје и специјалне антитерористичке јединице Росу, које су прошле зиме изашле на пругу на железничкој станици Доње Јариње на северу како би, наводно, спречиле долазак "воза цркве" из Београда у Косовску Митровицу. Росу је тада изласком међу Србе без потребе додатно повећао тензије у региону.
Србија и демографски и економски најјача
Србија је и демографски и економски најјача. Има 7.143.921 становника, БДП 37,76 милијарди долара, односно 14.200 долара по глави становника. Албанија има 3.038.594 становника и БДП 11.900 долара по глави, док Македонаца има 2.100.025 са просечним БДП-ом од 10.000 долара. Од Србије већи БДП има само Црна Гора, око 17.000 долара.
Дијалог спречава рат
Косовски политички аналитичар Аљбинот Маљоку сматра да запаљиви говори политичара непотребно уносе немир међу људе.
- Кад политичари не би давали ратнохушкачке изјаве, народ то не би конзумирао. Једино решење за смиривање тензија је разговор и само разговор највиших званичника - наглашава Маљоку. Прочитајте ОВДЕ како су то Срби откачили Румуне, одуставши од једне капиталне инвестиције? Извор: Блиц
