Да бисте приступили таквој светињи морате понети чисто срце.
Оно што је најважније када планирате посету манастиру Острог, али и било ком другом манастиру је да знате где долазите, да верујете у моћ молитве и да знате циљ због којег долазите.
Постоје бројна писмена сведочења људи да су молитве упућене Светом Василију Острошком услишене – свако коме је овај светац помогао, приликом следеће посете манастиру Острог записује на папир читаву причу и оставља у Горњем манастиру, а монаси их сакупљају, чувају и претварају у књигу.
Легенда каже да Свети Василије сваки дан хода међу нама. О томе сведоче његове поцепане чарапе. Монаси му нове чарапе обуку увече, а ујутро светитељ осване са поцепаним назувцима.
Не могу се избројати разна чудеса, која је Господ преко њега учинио и које сваким даном чини и показује над свима онима који долазе да тражи помоћ од Господа посредством овог великог светитеља.
Само једна од бројних дирљивих и спасоносних прича сведочи о исцељењу једног занатлије из околине Никшића који се беше тешко разболео. Лекари на прегледу установише да је парализа у пуном стадијуму. Од тога није било лека. Човек се био сав склупчао. Родбина га је саветовала да пође у Острог Светом Василију, али је он то одмах одбио, јер је био атеиста, неверник. После извесног времена, јави му се Свети Василије у сну и позва га да дође к њему у Острог, па ће га он исцелити. После дуже размишљања, овај човек најзад одлучи, и пристаде да га понесу у манастир. Дошавши у манастир, он се исповеди и ону ноћ преноћи под кивотом Светитељевим, где су му читали молитве. После краћег времена сасвим је оздравио, и из захвалности према Светом Василију своме најстаријем сину дао је име Василије.
Људи који су икада спавали под окриљем ове свете грађевине, сведоче да је то била најмирнија ноћ коју су преспавали. Због тога што се осећају веома сигурно, многи посетиоци храма бирају да спавају напољу – у коначишту поред манастира постоје кревети, али и покривачи који су сваком посетиоцу на располагању и дозвољено их је износити напоље.
Једино што није дозвољено јесте фотографисање унутар и у порти Горњег манастира. Ако се икада запутите на ово свето место, обичај је да се понесе флаша уља, коју монаси при службама освештавају и поклањају верницима у малим флашицама, а које се користе ради лечења. Треба понети и врећицу шећера, која остаје у манастиру и којим се сви могу послужити.
Међутим, најважније је да понесете један пар црних, мушких чарапа - прича се да су чарапе Светог Василија увек поцепане јер ноћу устаје и хода, па их монаси свакога дана мењају.
Жене не смеју улазити у кратким сукњама, чак ни у панталонама - обавезна ношња је сукња бар до колена, као и покривена рамена и груди, а треба ставити и мараму на главу.
Одређеним данима, рука Светог Василија је откривена да би је верници целивали током обиласка манастира, а сви који су имали прилику да је виде откривену, говоре да та рука изгледа веома живо, а не као део тела неког ко је преминуо пре скоро 400 година.
Такође, у манастиру ћете имати прилике да чујете и да је неким грешницима светац измакао руку, не дозволивши да је целивају, а немојте се усудити ни да слажете монахе, јер се шушка да су видовити.
Сви који желе да се крсте на овом посебном месту, могу то учинити у цркви Светог мученика Станка, смештеној на платоу поред Доњег манастира, посвећену дечаку коме су, према веровању, одсекли прсте јер није желео да открије непријатељима где се налази Свети Василије.
У манастиру Острог ништа се не наплаћује - потребно је само да кажете монаху који држи службу да прочита молитву за оног коме је помоћ Светог Василија потребна, а чак је и обред крштења потпуно бесплатан.
На Острог се долази са вером и молитвом, а одлази са миром и срећом! Скот наставља са провокацијама: Србији не требају мигови, хеликоптери које смо дали Хрватима су бољи! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Стил
