Повереник је Агенцију за борбу против корупције казнио због непоступања по решењу Повереника којим је наложено да се порталу "Пиштаљка" дају информације, односно документи из списа предмета контроле имовине и прихода градоначелника Београда Синише Малог.
Решавајући по жалби тражиоца информација, пошто је Агенција одбила захтев "Пиштаљке", Повереник је нашао да је жалба основана и наложио Агенцији да "Пиштаљки" достави тражене информације, с тим што је наложио да се неке, које представљају податке о личности, заштите.
- Агенција је обавестила Повереника да је поступила по његовом решењу. Међутим, 'Пиштаљка' се обратила Поверенику указујући на то да је Агенција решење извршила делимично односно да је 'заштитила' и информације које не представљају податке о личности, на пример износе финансијских трансакција, површину непокретности, марке аутомобила и слично, и затражила да Повереник приступи поступку административног извршења - наводи се у саопштењу.
Након што је Повереник донео закључак о дозволи извршења и ставио Агенцији у изглед изрицање новчаних казни Агенција је "Пиштаљци" доставила и неке информације које је претходно ускратила, али ни овај пут не све, па је "Пиштаљка" остала при захтеву да се настави са административним извршењем.
Агенција непоступање по налогу Повереника у потпуности "објашњава" тиме да је реч о подацима који су "строго поверљиви" и који су као такви означени од стране других органа, Јавног тужилаштва и Управе за спречавање прања новца.
- Ови аргументи Агенције нису прихватљиви из више разлога. На првом месту због чињенице да се у току поступка Агенција на њих није уопште позивала. Агенција је захтев 'Пиштаљке' одбила позивајући се на 'угрожавање тока поступка' који води и на 'заштиту приватности' градоначелника. Позивање на 'нове' разлоге тек у фази извршног поступка је, разуме се, правно неодрживо - сматра повереник.
Он додаје да чак и да је Агенција на проблем "строге поверљивости" указала у фази поступка кад је то било могуће, тај би аргумент био крајње проблематичан.
Указује се у саопштењу да је то због тога што нема никаквих доказа да је заиста реч о информацијама које су као "строго поверљиве" класификоване на начин и под условима, бар формално, у складу са Законом о тајности података.
"А суштински зато што је несхватљиво да би информације везане за сумњу у 'прање новца' од стране било ког функционера могле оправдано заслуживати степен поверљивости 'строго поверљиво', што значи да би, како закон предвиђа њихово саопштавање јавности довело до 'тешке штете по интересе Републике Србије'".
Такав закључак је у сукобу не само са духом закона, него и с елементарном логиком, сматра повереник додајући да, посебно треба имати на уму да су подаци у вези са сумњом у 'правње новца' познати осам година, па је то довољно време да се они изјасне да ли је основана или не.
Према поверенику, након толико времена статус "строго поверљиво" неизбежно много више асоцира на заташкавање неких сумњивих радњи него на заштиту тока неког поступка, чега би и Агенција за борбу против корупције и други надлежни морали бити свесни. Погледајте ОВДЕ ко је муслиман који није хтео да удари на Његоша. Извор: Танјуг
