- Трампова спољна политика је још у истраживању, мислим да ни он сам не зна шта хоће, а тиме ни други. Мислим да Америка нема намеру да преузме овај проблем из руку ЕУ - рекао је Црнобрња за Тањуг.
Он је као изузетак навео албанско становништво у Албанији и на Косову, тачније однос САД према њима.
Косово, Албанија и интереси
- Из неког разлога имају неки интерес. Вероватно због тога што се "бију" са муслиманима на Блиском истоку, па желе да покажу да могу да буду компатабилни и солидарни и да подстичу муслимане у Европи - рекао је Црнобрња.
Коментаришући недавни састанак у Београду високог функционера америчке администрације Хојт Јиа са премијером Србије Александром Вучићем, одржан, иначе, истог дана када и вечера лидера западног Балкана у Бриселу код Федерике Могерини, Црнобрња напомиње да не види ништа спорно у чињеници да је Србија кључни играч у региону, поготово ако се има у виду да је најбројнија земља.
Нема решења без Срба
- Већ сама величина, а поготово чињеница да Срба има и у Црној Гори, Босни и Херцеговини, на Косову, али и делом у Македонији, говори да ће бити тешко свако решење за Балкан без учешћа Срба, консултација са Србима и налажења решења која ће имати и српске интересе у виду - рекао је Црнобрња.
Он је нагласио и да је политика Владе Србије, односно њени покушаји да се успостави нормална комуникација у региону, најбоља која може да се води у овом тренутку.
- Нама је ЕУ први приоритет, али то не значи да окрећемо леђа Русији и Кини, која све више постаје аспирант на Балкану и у Европи. Мислим да та мултиполарна политика коју покушавамо да водимо има смисла, с јасном назнаком да у перспективи желимо да будемо чланови ЕУ - закључио је Црнобрња.
Поента састанка са Могерини
Радна вечера премијера држава Западног Балкана и високе представнице ЕУ за спољну политику, која се поклопила са посетом Јиа, није имала за циљ да се постигне некакав конкретан договор, како се то можда у јавности очекивало.
Поента је била, каже председник Европског покрета, да се покаже да је процес проширења ЕУ још и угри, да није угашен и стављен на страну.
Чуди га, међутим, што Берлински процес уопште није споменут.
- А то је сада главни оквир кроз који један број земаља Европске уније, на челу са Немачком, комуницира са Западним Балканом - рекао је Црнобрња.
Западни Балкан као истурено одељење ЕУ
Упитан како коментарише незваничне информације да Западни Балкан, до приступања у ЕУ, буде некакво "истурено одељење" Уније, Црнобрња сматра да је то реално.
- И Јункер, председник Европске комисије, рекао је приликом своје инаугурације да за његовог мандата неће бити проширења. У међувремену десило се неколико снажних истовремених изазова у ЕУ, попут дужничке и избегличке кризе, Брегзит, национализам... За мене је нормално да ЕУ прво покушава да среди своју кућу, пре него што прими нове станаре - рекао је Црнобрња.
Он је указао на чињеницу да земље Западног Балкана нису ни Шведска, Финска, нити Аустрија, већ слабо уређене земље, а за чије је уређење потребно много енергије, воље и новца.
- ЕУ има разумне приоритете: Прво ће они да среде своју кућу, па ће онда ово друго. Не верујем да је политички, економски и социјално могуће да се доводи Балкан у ред, а да они буду у нереду - рекао је Црнобрња.
На тај начин "одговорио" је на изјаву некадашњег високог међународног представника у БиХ и изасланик ЕУ за Косово Волфганга Петрича, који је рекао да је потребна нова европска стратегија за регион, пошто до проширења неће скоро доћи. Погледајте ОВДЕ виђење Вашингтона и Берлина у погледу ситуације на Балкану. Извор:
