„Папа Фрања је формирао заједничку комисију и једино он може да прекине њен рад”, каже Тањугов извор, и истовремено истиче да верује да се то неће догодити, упркос томе што представник Ватикана у тој комисији чврсто држи хрватску страну.
До сада су одржана четири састанка те комисије, у Ватикану, Загребу, Новом Саду и Пожеги, наредни ће бити одржан у Подгорици, и на тим састанцима је српска страна изнела низ неспорних аргумената који не иду на руку Католичкој, односно Хрватској бискупској конференцији.
„Очекује се, међутим, да и Ватикан отвори своје архиве да би се утврдиле чињенице. Све до сада изнето не иде на руку Католичкој цркви”, рекао је исти извор и истакао да питање које би сада могло да се постави је: да ли ће папа смоћи снаге и истрајати до краја”.
„Једино папа може да прекине рад комисије, а ако би се то, којим случајем догодило, Степинац би одмах био проглашен свецем, ако не одмах од актуелног папе, сваки наредни ће то учинити без било каквог двоумљења”, објашњава.
Што се тиче самог рада међуверске комисије, предвиђено је да она има пет сесија, али се због свеукупне ситуације и спорости Ватикана у достављању архивске документације не искључује могућност да њен рад буде продужен и на наредну годину.
Пометњу у погледу исхода састанака и рада заједничке комисије двеју цркава, наиме, унео је загребачки Вечерњи лист тврдњом да српска страна није доказала да је Степинац сарађивао са усташким властима.
„Довршетку канонизације блаженог кардинала Алојзија Степинца ускоро ништа више неће стајати на путу. Наиме, мешовитој комисији Хрватске бискупске конференције и Српске православне цркве, која је основана на иницијативу папе Фрање, преостао је још само један сусрет, с тиме да СПЦ није предочила ниједан доказ који би требао да заустави или до даљњега одложи његову канонизацију”.
Позивајући се на своје изворе, овај загребачки дневник наводи и да српски историчари и епископи СПЦ-а комисији нису предочили ниједан ваљан документ којим би се оспорила Степинчева улога у Другом светском рату, тј. раздобљу које је најспорније за СПЦ.
Иначе, чланови ове комисије заветовали су се на ћутање и по правилу након њиховог сусрета издају се кратка и штура саопштења углавном о томе да је комисија одржала још један састанак, уз навођење теме о којој је бло речи на тој сесији.
Да ништа није онако како то Вечерњи жели да прикаже хрватској јавности потврђује и угледни хрватски теолог и публициста Драго Пилсел, који је писање тог листа назвао „таблоидним” и „памфлетом”.
„Могу (хрватски члан комисије) Кришто и компанија шкргутати зубима, може Павичић промовисати још на десетке сличних памфлета, може и уредништво Вечерњег листа (ако мисле да им се то исплати и ако мисле да се таблоидним навлакушама може задржати кредибилитет листа) наставити ову кампању дезинформирања, али неће моћи да утиче ни на Папин суд, ни на закључке Комисије ни на оно што ће документи показати и већ показују: Степинчеву одговорност. Јер о томе се ради и ни о чему другом; документи који су обећани српским члановима Комисије од (члана комисије) оца Ардура им се не дају”, поручио је Пилсел у свом тексту објављеном на порталу Аутограф.хр.
Стога, указује Пилсел, усклик „документи, документи, документи” који, као, мотивише рад модератора Комисија оца Ардуре, у овој „Вечерњаковој или Павичићевој навлакуши” бива као бумеранг који се враћа и свом силином удара у чело манипулатора.
„Документи, документи, документи…?”. Па, изволите их, господо, прострите их. Немојте се бојати истине о Степинцу ако заиста верујете да је заслужио част олтара и да буде као такав пример хришћанског живота целоме свету”, поручио је Пилсел.
Овај угледни теолог и публициста истиче и да изгледа да манипулатори и не знају друго него да изграђују култ националног свеца, да допуни/поправи наратив који баш и не служи на част хрватским католицима.
„Наратив који каже да је Алојзије Степинац био прави људскоправашки Суперман. Кај год!”, поручује Пилсел.
Прочитајте ОВДЕ и зашто Харадинај не може бити изручен Тирани.
Извор: Танјуг
