Девалвација јуана могла би значити позитиван корак у остваривању жеље да Кина постане потпуно функционални члан међународне финансијске заједнице.
Према оцени других, то је знак да започиње нова фаза валутних ратова. Наиме, одлука Кинеске централне банке о девалвацији јуана не само да је тренутно поприлично уздрмала глобално финансијско тржиште већ ће врло вероватно имати и дугорочно последице на економска кретања у свету, сматра Џон Харди из Саксо банке. "Два су разлога зашто је Кина повукла тај потез, осим најочитијег – веома снажног јуана, ради снажног долара у протеклих неколико година. Кина наиме већ дуго настоји либерализовати валутну политику како би повећала коришћење јуана у глобалним финансијским трансакцијама с трговинским партнерима", каже он. Кина се уједно нада да ће Међународни монетарни фонд укључити јуан у посебна права вучења (СДР) као кључну ставку у том настојању да се повећа међународно кориштење јуана и у складу с тиме финансијска и политичка моћ коју то доноси, каже он. Такву одлуку ММФ би требало да донесе до краја године, када и ради петогодишњу анализу о валутама која су укључене у СДР. ММФ-ов коментар до сада је био да је недостатак тржишно условљених флуктуација једна од главних препрека за укључивање јуана", каже Харди и додаје да ће либерализација курса помоћи Кини да продуби тржиште капитала и привуче стране инвестиције које ће им помоћи у испуњавању огромних кинеских потреба за кредитним финансирањем, приватним и државним. Мање позитиван разлог за одлуку о девалвацији јуана у овом тренутку је застој у кинеској економији, а након раздобља с веома снажном валутом, Кина сада жели учествовати у глобалним валутним ратовима с обзиром на бројне девалвације у свету након почетка финансијске кризе. Процес је започео амерички Фед, преузела га је Централна банка Јапана с такозваним "абеномикс" потезима на крају 2013, те затим и Европска централна банка с најавама програма квантитативног лабављења на крају 2014. и остварењем у марту ове године. "Дугорочно гледано, настојање Кине о уврштењу јуана у СДР корпу заправо је потез којим желе укључити јуан међу главне светске валуте за резерве. Нема сумње да је Кина завидела САД-у на статусу долара као валуте са статусом резерве након Другог светског рата што је омогућило САД-у да има огроман спољни дефицит и финансира огромне приватне и јавне дугове. Надају се да ће, у теорији, нова политика помоћи Кини да 'увезе' глобалну уштеђевину како би финансирала свој дуг и уједно 'извезе' дефлацијске притиске", појашњава Харди. Прве реакције тржишта на одлуку централне монетарне власти Кине логичне су јер за анализу такво важних информација увек треба времена, а до тог тренутка, трговци се решавају свих постојећих позиција. За даље потезе улагачи ће пратити колика ће бити дозвољена флуктуација јуана и, посебно важно, је ли то у смеру сталног и значајног слабљења кинеске валуте. То ће утицати на дефлацију широм света, с очитим импликацијама на централне банке. За очекивати је стога да се улагачи решавају долара, какве су и биле прве реакције након одлуке Кинеске централне банке, јер ко жели да поседује долар ако Фед ипак не подигне каматну стопу, закључују аналитичари из Саксо банке.