„Иако сам закорачио преко много прагова, важни су за мене постали само они преко којих закорачимо у живот.“ Владика Григорије
Када пише о појединачним судбинама савременика, њиховим несрећама, неспоразумима и заблудама, болестима, беди и странпутици, писац издваја најсветлије тренутке њиховог живота и налази најдрагоценије црте њиховог карактера. А када пише о лопти, смеху, возовима, о бригама, мору или манастирима, Григорије Дурић оживљава заборављене или испражњене просторе, пределе и расположења свога ратом опустошеног поднебља. 
Изванредан психолошки портретиста, ауторски глас у овој књизи уздиже се изнад злосрећних подела у народу, прелазећи преко уског и себичног прага своје куће, вере и нације, и даје нам сваким ретком своје прозе на знање да ће се угледати на Андрићеву мисао: „Највећа планина коју човек мора прећи је праг његове сопствене куће.“
Владика Григорије је познати приповедач. Његове приче нам помажу да схватимо да у животу нема неважних ствари, да је велична увек скривена у једноставности, да је истина главно мерило вредности... Меланхоличном збирком прича „Преко прага“ владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије Дурић несумњиво улази у ред даровитих босанскохерцеговачких писаца, који својом прозом наставља најбољу традицију приповедача на српском језику, од Петра Кочића до Зуке Џумхура, Иве Андрића или Меше Селимовића.
Извор: Правда
