- Идеја европских интеграција је једна добра идеја која може да утиче на очување стабилности на Балкану, истакао је Дачић на скупу којем су присуствовали и шеф аустријске дипломатије Себастијан Курц и европски комесар за проширење и суседску политику Јоханес Хан. Поручујући да је процес европских интеграција "иреверзибилан", он је додао да, иако сада Европска унија није више толико популарна међу својим чланицама, она је и даље популарна на тзв. Западном Балкану.
Дачић је истакао је да ће нова влада и председник Србије Александар Вучић наставити досадашњу политику која је усмерена ка томе да Србија што пре постане чланица ЕУ. - Мислимо да то треба да буде и цео регион, при томе смо сагласни са тим да сви не треба да буду вредновани на исти начин, него да свако треба да буде вреднован онолико колико заслужује и колико је напредовао у реформама и европским интеграцијама, каже Дачић. Наводећи да смо свесни проблема које има европска идеја, Дачић каже да је она данас не само да је популарна на Западном Балкану, него и потребна као идеја. - Карл Маркс је говорио да је религија опијум за народ, опростите оче, али данас је ЕУ опијум за народ Западног Балкана, то је једна заједничка идеја која нам показује да имамо неки заједнички циљ, навео је Дачић. Дачић је поручио учесницима из земаља ЕУ да је најважнија ствар да се „они изборе да сачувају ЕУ док ми у њу не уђемо”. - Највећа опасност за ЕУ је тренутно је од вас самих, односно од ваших чланица. Али ви знате, ми са Балкана доста смо сујетни и мислимо да ЕУ и не може да се распадне без нашег учешћа, то значи, пре него што ми уђемо у ЕУ, рекао је шаљиво Дачић, изазвавши смех у сали. Захвалио је Аустрији и комесару Хану на подршци коју нам пружају у европским интеграцијама, истичући и да су односи Србије са Немачком у изванредном успону. - Хан је наш највећи пријатељ. Сваки пети дан се са њим срећемо јер он је задужен за нас, он ће наш народ повести у ЕУ. Био је пре неки дан у Београду и радује ме да је могао да види колико је добро када постоје конкретни резултати онога о чему он стално прича, наводи Дачић. Србија ће, истиче, наставити свој европски пут. - Ми ћемо да се трудимо, а ви сачувајте ЕУ. Бавим се политиком већ 27 година и надам се да док не одем у пензију, за једно 25 година, да ћемо остварити тај наш сан, да ћемо бити чланови ЕУ, а пре свега да ће ЕУ опстати, рекао је Дачић у шаљивом тону. Говорећи о миграционој кризи, Дачић је рекао да је Србија урадила свој део посла, да је преко њене територије прешло 1,4 милиона људи, а да је данас у Србији 8.000 миграната. Истичући да Србија стално инсистира на томе да ЕУ пронађе заједнички прилаз миграционог политици и политици азила, Дачић је навео да смо понекад у доста тешкој ситуацији јер се Србија налази између два дела ЕУ - с једне стране Грчке и Бугарске, а с друге стране Аустрије, Мађарске и Хрватске. - У нашем случају је то чудно. Мигранти долазе из ЕУ и треба да иду даље у ЕУ али један део ЕУ удара ограде и они остају негде између, каже Дачић и наводи да се нада да ипак неће доћи до масовног егзодуса. Србија, каже, није правила проблем ни око квота, те да тренутно има 8.000 миграната које може да сервисира. - Нисмо правили никакав проблем око квота без обзира на то што можда чак неке земље ЕУ добијају више пара него што ми добијамо, иако имају мање проблема и прихватају мање проблема. Њихова позиција као чланова ЕУ је таква да могу да повуку више средства, али ми смо захвални ЕУ на томе што нам помаже, рекао је Дачић. Када је реч о тероризму, Дачић каже да Србија, нажалост, не може много да помогне, али и наводи да се територија Западног Балкана често користи као регрутна база за војску Исламске државе, те да је Србија упозоравала на радикални ислам и вехабизам и улогу појединих кругова у Аустрији који су везани за Западни Балкан. - За сада нисмо имали већих терористичких напада код нас, али не знамо шта ће бити када се ти људи врате. Вама је јасно да је ту реч о муслиманима, највећи број је са Косова, али ту су и из БиХ и Албаније, наравно из дела Македоније где живе Албанци, рекао је Дачић али и навео да су неке терористичке групе на почетку биле толерисане и од стране западних безбедносних служби и западних држава, и сматране за борце за слободу.
