Ради се о “хитној акцији која је у Бриселу осмишљена, с циљем разбијања руског утицаја у региону“.
Као један од договора који су укључени у “пројекат“ је и улазак Македоније у НАТО са префиксом “Бивша југословенска република“, а до чланства у ЕУ ће се решити спор са Грчком око имена.
Уосталом, стагнација званичног Скопља ка евроатланским интеграцијама је била условљена грчким одбијањем да држава са именом “Македонија“, на које Атина сматра да има једино право, постане чланица НАТО или ЕУ.
Ипак, променом власти и инсистирањем Запада, Атина и Скопље су ублажили ставове, а генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг ће ускоро посетити Скопље, како би “убрзао процес“ и да би Македонија у пролеће 2018. године постала део Алијансе.
Тим поводом је македонски премијер недавно разговара и са грчким колегом Алексисом Ципрасом, а поред честитки речено је да би БЈРМ или неко друго име било прихватљиво за Атину, али не и “само“ Македонија.
Недавно су објављени документи тајних служби, у којима се наводи да су у нередима у Собрању учествовали припадници српске тајне службе, док је руска тајна служба радила на дестабилизацији Македоније, подстицањем на сукобе између Македонаца и Албанаца.
- Русија је тешко примила улазак Црне Горе у НАТО јер је изгубила једну коцкицу у својој слагалици на Западном Балкану, а у оквиру које је Македонија требало да остане део руске интересне сфере. Чланство у НАТО је приоритет, а чланство у ЕУ је на дугом штапу и вероватно ће му претходити формирање економске заједнице на Западном Балкану коју подстичу Брисел и Берлин - додаје се. Погледајте ОВДЕ какав је Додиков план за осамостаљивање РС. Извор: Јутарњи лист