Руска Сбербанка издејствовала је код привредних судова у Београду и Зрењанину да се хрватском Агрокору забрани да располаже имовином компанија Фриком и Дијамант у Србији. Овом одлуком судова, руска Сбербанка је онемогућила Хрватима да приликом узимања новог кредита као залог ставе ове две српске фирме, чиме је практично преузела контролу над Фрикомом и Дијамантом.
Штите интересе
Руска банка се на тај начин осигурала и да ће им Хрвати ипак вратити кредите, за почетак позајмицу од 100 милиона евра. - Овај кредит Агрокор је узео код Сбербанке 21. фебруара ове године, а хрватски Ледо, који послује у саставу Агрокора, том приликом био је солидарни дужник. Управо се решење Привредног суда из Београда од 7. јуна ове године и односи на забрану Леду да отуђи имовину Фрикома. На тај начин су Руси практично преузели контролу над две српске компаније које су биле у власништву Агрокора. Хрвати сад не могу ни да их заложе, ни да их продају. Сбербанка је, иначе, овом хрватском концерну укупно позајмила више од милијарду евра, и сада је озбиљно одлучила да по сваку цену те паре наплати од Агрокора - каже извор Информера упознат са овим случајем. Стручњаци кажу да су се Руси овом одлуком судова у Србији заправо заштитили од тога да Агрокор избегне да им врати паре. Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић наводи да у читавој ситуацији са Агрокором свако гледа свој интерес, па је логично да руске банке највише интересује сопствени новац. - Агрокор гледа како да се што безболније извуче из дугова, а с друге стране је очекивано да банке које су их дебело кредитирале хоће свој новац назад. Мислим да Руси не желе да дођу у ситуацију да Агрокор почне да исплаћује зајмове неким другим кредиторима, и тако прескочи руске банке. Руси заправо покушавају да осигурају свој капитал - каже Савић и подсећа да су Фриком и Дијамант добре фабрике, које важе за здравији део Агрокора у Србији.Стручњак за улагања Махмуд Бушатлија наводи да је ова одлука суда заправо привремена и да ће заживети тек ако буде правоснажна. - Цео Агрокор дугује око 5,8 милијарди евра банкама и добављачима. Засад је познато да су руске државне банке подржале хрватски концерн са око милијарду евра, док су амерички инвестициони фондови дали чак 3,6 милијарди евра. Још око 1,2 милијарде евра дугује Агрокор, али је нејасно тачно коме, пошто је само део тог новца дуг који постоји према добављачима. У тој игри снага, Руси су се досетили како да спрече Агрокор да распродаје имовину која вреди и да их на тај начин заборави кад буде требало да им врати дуг. То су, ипак, банкари и желе да заштите свој новац и пошаљу поруку Агрокору да им није паметно да их заборави - сматра Бушатлија.
Само да раде
Он каже да никоме није у интересу да Агрокор банкротира и заврши у стечају, јер онда повериоци углавном добију доста мање новца од онога што су уложили.
- Оно што је за нас битно јесте да фирме у Србији, попут Дијаманта и Фрикома, наставе да раде и да људи не остају без посла. У крајњем случају, чак и да се у некој будућности продају, за Србију је опет пресудно да оне раде, а не у чијем су власништву. Те фирме ни сада нису српске, тако да то није од значаја - закључује Бушатлија. А какву су антируску причу смислили у позадини случаја Агрокор у Блумбергу, прочитајте ОВДЕ. Извор: Информер
