Уместо да су уцртане по средини међународне пловне реке, како налаже међународно право, границе су означене онако како се залаже Хрватска - на основу катастарског премера из времена Аустроугарске.
Чини се да је "Гугл" донео одлуку и пре коначног разграничења. И упркос реаговању нашег Министарства спољних послова, у више наврата од 2014. године, начин приказа дунавског дела границе између Србије и Хрватске на мапама "Гугла" није поправљен.
Судећи по "Гуглу", територија која је због измењеног речног корита Дунава остала на левој, српској обали, припала је Хрватској - укључујући Шаренградску аду и подручје до Младенова и Карађорђева, Вуковарску аду која је уз српску обалу, подручје прекопута ушћа Драве, Ћивутску аду низводно од Апатина све до Купусине, велики део Горњег Подунавља низводно и узводно од Апатина до Бездана и простор ограничен Дунавом, Великим бачким каналом, каналом Шуговица и Мађарском.
У Министарству спољних послова Србије рекли су нам да су компанији "Гугл", у дописима, више пута указали да Република Србија и Република Хрватска нису међусобно уговором дефинисале заједничку државну границу.
- У складу са законским актима бивше СФРЈ, граница ове две федералне јединице протеже се средином Дунава, те је распадом СФРЈ постала државна граница и није се мењала до данас - објашњавају у Министартву.
- Такође смо компанији "Гугл" доставили податке о положају границе и предложили да се наведено стање границе на Дунаву прикаже на начин на који та компанија иначе приказује неутврђене и спорне границе на својим мапама.
Како наводи Бошко Антић, контраадмирал Војске Србије у пензији, Хрватска је практично увучена дубоко на српску територију, а оваквим решењем гранична линија, уместо да иде средином матице реке, више пута пресеца Дунав.
- На овој карти граница на неколико мањих места прелази и на десну, хрватску обалу, јер се тамо налази око 3.000 хектара српског земљишта. Ипак, само летимичан поглед на карту показује да је тај однос 11:3, далеко већи у корист Хрватске - указује Антић.
Према речима нашег саговорника, међународно право познаје природне и уговорне границе које иду реком.
- Граница је најчешће линија која чини средину матице реке - објашњава Антић. - Србија је на састанцима Међудржавне комисије истицала аргумент да се у међународној пракси примењује то правило. Тако су разграничене Србија и Румунија, Румунија и Бугарска и Мађарска и Словачка. Уколико се гранични спор Србије и Хрватске о међудржавној граници не реши дипломатским путем, њиме се мора бавити арбитража или Међународни суд правде, као у случају спора Хрватске и Словеније око Пиранског залива.
По речима нашег саговорника, Србија мора да инсистира на поштовању важећег принципа разграничења на међународним пловним рекама. У прилог таквом решењу, како каже, иде и законско разграничење из 1945. које до 1991. године није измењено ниједним другим законом.
- Хрватска, по правилу, потеже питање граница само када има интересе - тврди Антић. - Не помиње, међутим, да су истим тим разграничењем из 1945. године присвојили територију Барање и део општине Илок уз Дунав, према селима Нештин и Сусек. Тако су данас становници ових села одвојени међудржавном границиом од своје општине Бачка Паланка. Наши надлежни морали би да заштите интересе Србије и позабаве се питањима контроле овог простора, јер се у њему хрватски грађани слободно крећу, док је кретање наших грађана ограничено. Погледајте ОВДЕ изненађење српске безбедносне службе. Извор: Вечерње Новости