То каже посланица немачке Левице Севим Дагделен.
- ЕУ је у таквом стању да, ако би сада требало сама себи да приступи, имала би велике проблеме да испуни критеријуме. Највећи дефицити на нивоу ЕУ постоје управо у владавини права и демократији. Уз то многи доживљавају ЕУ као машинерију за разградњу социјалне државе. За милионе људи више не важи обећање о благостању које је некада било скопчано са јачом интеграцијом. С обзиром на то све је већа скепса у погледу проширења ЕУ. Њу појачава чињеница да ЕУ у приступним преговорима са Турском стално гази сопствене критеријуме па је последњих година назадовање на пољу људских права награђивала интензивирањем приступних преговора. На то многи гледају с неверицом. Такво понашање умањује прихватљивост проширења ЕУ генерално - наводи Дагделен.
Немачка посланица је скептична по питању да ли ће владајући политичари покренути тему проширења Европске унијепред својим бирачима.
- С једне стране се у ЕУ не назире промена социјалне политике, са друге се у питањима проширења и суседске политике ЕУ оријентише на учвршћивање фронта према Русији и тако ствара нове конфликте у Европи уместо да отвара перспективе за мирна решења. Ако се на Балкану следи једино циљ да се државе терају на прикључење санкцијама ЕУ против Русије, онда се те државе гурају у нове поделе. То свакако нема везе са социјалним и демократским перспективама. Осим тога, нема будућност политика проширења која превасходно следи интересе великих концерна из Немачке и Француске - додаје.
Према њеним речима, циљ преговарачког процеса са Србијом је да се званични Београд примора да одустане од Косова.
- И ту ЕУ повређује сопствене критеријуме. Такав наступ институција ЕУ није утемељен ни у чему јер и даље постоје чланице ЕУ које не признају проглашену независност Косова. Са тим у вези налазим да је проблематично што ЕУ недвосмислено не осуди великоалбанске планове. Годинама је окретана глава и пред растућим исламистичким утицајем на Косову кроз пројекте саудијских мецена. Тешко је отети се утиску да се користе сва средства како би се потиснуо руски утицај на Балкану, да се пре свих Србија сурва у нове сукобе, да се руским пројектима постави што више балвана на пут, како можемо да видимо на примеру гасовода Јужни ток. Да кажем јасно: ЕУ покушава да примора Србију на одустајање од Косова и учешће у Хладном рату против Русије. Па и онда би било потпуно неизвесно да ли би Србија заиста приступила ЕУ - истиче Дагделен. Погледајте ОВДЕ шта је Александар Чепурин рекао о сарадњи Србије са Русијом. Извор: Дојче Веле
