Правда

Објавио: The Saker Није потребно рећи, са ова два “савезника“ да ће оно што тренутно пролази као нека врста “америчке спољне политике“ на Блиском истоку ићи само од лошег ка горем. Постоји много начина по којима су Саудијска Арабија и Израел заиста јединствени: обоје су главни спонзори тероризма, обе су нације које су дубоко огрезле у идеологијама које се могу описати само као нецивилизоване (вехабизам и јеврејски супрематизам) и обоје су наоружани до зуба. Али они имају још једну заједничку ствар: Упркос, њихових огромних војних потенцијала, ове две земље су војно веома слабе. О, наравно, они имају много фенси војне опреме и воле да се разбацују около и ударају неке беспомоћне “непријатеље,“ али када издвојите сву пропаганду, схватите да се Саудијци не могу ностити чак ни са Хутима у Јемену, док су Израелци комплетно поражени од снага Хезболаха 2. ранга 2006. године (врховне линије снага Хезболаха су концентрисане дуж реке Литани и никада нису виђени у директној борби): читава Голанска бригада није чак могла да доведе Bint Jbeil под контролу, иако је тај мали град био само на око 25 км од израелске границе. То је уједно и разлог зашто Саудијци и Израелци покушавају да се ограниче на ваздушне нападе: јер су на терену једноставно никакви. Овде је опет упечатљива сличност: Саудијци су постали “стручњаци“ у терорисању беспомоћних Шиита (у КСА или Бахреину), док су Израелци стручњаци у томе како терорисати палестинске цивиле. Са Трампом који је сада званично приступио овом лошем савезу, САД ће пружити војну “стручност“ земље која не може да заузме ни Мосул, углавном због тога што се њене снаге крију, буквално, иза курдских и арапских Ирачана. Помислити да ове три земље желе да среде Хезболах, Иран и Русију би било готово комично да нема ужасног крвопролића које ће то произвести. Само погледајте шта Саудијци раде у Јемену, шта су Израелци урадили у Гази или Либану, или шта су САД урадиле Ираку, и одмах ћете моћи наслутити шта ће формирање овог злонамерног савеза значити за народ Сирије и остатак региона. Резултати показују да војска не мора бити вешта у реалном рату да би била вешта у убијању људи: иако је америчка окупација Ирака, у војном смислу, била тотална катастрофа, она је резултирала са скоро један и по милион мртвих људи. Оно што је такође јасно је то ко ће бити главна мета овог злог савеза: Иран, једина реална демократија на Блиском истоку. Изговор? Зашто – оружје за масовно уништење, наравно: (непостојећа) хемијска оружја Сиријаца и (непостојећа) нуклеарна оружја Иранаца. Како је Трамп рекао: “Ни један цивилизован народ не може толерисати масакр над невиним људима са хемијским оружјем“ и “САД се снажно залажу за то да држе Иран подаље од развоја нуклеарног оружја и за заустављање њихове подршке терористима и милицијама који узрокују толику патњу и хаос широм Блиског истока.“ Ништа ново. Како ће се овај зао савез борити када немају никакве чизме вредне постављања на терен? Овде је, опет, решење једноставно колико и старо: коришћењем ИСИС/Ал Каида лудаке такфиристе као топовско месо за САД, Израел и КСА. Ово је само поново загрејана верзија “бриљантног“ плана Бжежинског о томе како се борити против Совјета у Авганистану. Повратак у будућност, заиста. И победе ли “добри терористи,“ неким чудом, у Сирији, онда их пустити против Хезболаха у Либану и против Шиита у Ираку и Ирану. Ко зна, са мало (много) среће, Краљевина би можда чак била у стању да поново оживе “Кавкаске Емирате“ негде на јужним границама Русије, зар не? Не. Због једне ствари, мештани нису импресионирани. Ево шта је генерални секретар Хезболаха, Сајед Хасан Насарлах, имао да каже о томе:Он је у праву, наравно. И недавно поново изабрани председник Ирана, Хасан Рохани, отворено говори да Американци немају појма: “Проблем је у томе што Американци не знају наш регион и они који саветују америчке званичнике то раде погрешно.“ Прилично је јасно ко су ти “саветници“: Саудијци и Израелци. Њихове намере су такође јасне: да Американци ураде прљави посао за њих, док они остају што је даље могуће. Могло би се рећи да Саудијци и Израелци покушавају да наведу Американце да ураде за њих оно на шта Американци покушавају да наведу Курде да ураде за њих у Ираку: да буду њихово топовско месо. Велика разлика је у томе да је Курдима барем јасно шта се дешава, док Американци, заиста, немају појма. Не сви Американци, наравно. Многи у потпуности разумеју шта се дешава. Добар пример ове акутне свести је оно што један блогер има да каже на  Moon of Alabama, након што је прочитао транскрипт прес брифинга секретара одбране Матиса, генерала Данфорда и специјалног изасланика Макгурка о кампањи за победу над ИД: “Моја прва мисао након читања овога је била: “Ови људи живе у неком другом свету. Они немају појма како права реч делује на терену. Шта људи мисле, говоре, и шта ће да ураде.“ Није било видиљиве стратешке мисли. Представљене су само неке погрешне тактичке идеје.“ Британски новинар, генерални секретар Хезболаха, председник Ирана и амерички блогер се изгледа слажу у једном: не постоји реална “политика“ САД-а, оно што видимо је опасна вежба у некој наводној стратегији која не може резултирати ничим другим сем хаосом и поразом. Па зашто Трампова администрација наставља са овим глупостима? Разлози су вероватно комбинација унутрашње америчке политике и случаја “ако је све што имате чекић, онда вам све изгледа као ексер.“ Анти-Трамп обојена револуција заједно са државним ударом, који су неоконзервативци и америчка паралелна држава почели још пре него што је Трамп ушао у Белу кућу, нису никада престали и све указује на то да ће се анти-Трамп снаге смирити тек када Трамп буде опозван и, евентуално, удаљен са дужности. У одговору на овај напад, све што је Трамп у почетку могао да смисли било је то да жртвује своје најближе савезнике и пријатеље (Флин, Банон) у узалудној нади да ће то умирити неоконзервативце. Онда је почео без размишљања да подржава њихове “политике.“ Предвидљиво, ни то није деловало. Све док Трамп очајнички покушава да их умири, неоконзервативци све више учвршћују посвећеност својој стратегији. Сада је већ прилично јасно да Трамп нема оно што је потребно у смислу савезника или чак личну храброст да се бави мочваром коју је обећао да ће исушити. Као резултат тога, оно што сада видимо изгледа као понављање неколико последњих година Обамине администрације: потпуни недостатак визије или чак опште политике, хаос у извршној власти и спољној политици коју карактерише поремећај вишеструке личности где Пентагон, Foggy Botto, ЦИА и Бела кућа спроводе комплетно различите политике у потрази за потпуно различитим циљевима. Заузврат, сваки од ових актера учествује у ономе што мисле да раде најбоље: Пентагон са бомбама, Стејт департмент се претвара да преговара, ЦИА учествује у више или мање тајним операцијама у подршци више или мање “добрим терористима,“ док Бела кућа своје напоре фокусира на покушаје да учини да председник изгледа, барем, добар у контроли нечега. Истини за вољу, Трамп нема са чиме да се похвали до сада: Русија: према гласинама које се шире од стране САД, Рекс Тилерсон је требало да оде у Москву да достави неку врсту ултиматума. Хвала Богу да се то није догодило. Уместо тога, Тилерсон је провео неколико сати разговарајући са Лавровим, а затим још неколико разговарајући са Путином. Недавно је Лаврова примио Тилерсон у САД а, након тог састанка, састао се такође и са Трампом. Након ових састанака нису објављени никакви опипљиви резултати. Шта то значи? Да ли то значи да ништа није постигнуто? Никако, оно што је постигнуто је то да Руси јасно саопштили Американцима две основне ствари, прво, да нису импресионирани њиховим звецкањем оружјем, и друго, да све док се САД понаша као ретардирани слон у продавници порцелана, нема поенте да Руси раде са САД. У његову одбрану, Трамп се очигледно повукао, па чак и покушао да направи неколико помирљивих изјава. Непотребно је рећи да су га амерички ционистички медији разапели јер је био “превише пријатељски настројен“ према непријатељу. Сада је резултат, наравно, бољи него рат са Русијом, али није ни неки велики напредак као што је Трамп обећао (и верујемо, искрено се надао) током своје кампање. Северна Кореја и Кина: шта је морало да се деси, наравно, десило се: Сво звецкање оружјем са три борбене групе са носачима авиона је завршило као велики неуспех, јер ни Севернокорејци ни Кинези нису били много импресионирани. Ако ништа друго, овај велики приказ хардвера из ере Хладног рата је добро интерпретиран не као знак снаге, него као знак слабости. Трамп је потрошио много новца и много времена, али он нема апсолутно ништа да покаже. ДНРК је јуче тестирала још једну ракету средњег домета. Успешно, кажу. Украјина: Очигледно Трамп једноставно не брине о Украјини и, искрено, не можемо га кривити. Сада је ситуација тамо толико лоша да ни једна спољна снага више не може значајно утицати на догађаје тамо. Рекли бисмо да је у овом случају, с обзиром на објективне околности, Трамп урадио праву ствар када је у суштини “предао бебу“ Меркеловој и ЕУ: нека пробају да реше овај крвави неред, јер је то првенствено њихов проблем. Карма, знате. Дакле, све у свему, Трамп нема шта да покаже у домену спољне политике. Он је дао много гласних изјава, затим бројне претње, али на крају дана му је неко очигледно рекао “не можемо то да урадимо, господине председниче“ (и хвала Богу на том анонимном хероју!). Када је ова реалност почела да тоне, све што је остало је да се створи илузија спољне политике, лажну стварност у којој су САД и даље суперсила која може да одреди исход било ког сукоба. С обзиром да је ова англо-ционистичко царство, пре света, оно што Крис Хеџис назива “Царство илузије,“ то је једно што има смисла. Бела кућа толико нема појма да је успела да направи велике грешке, чак и када је покушавала да се додвори блиском савезнику. Видели смо то током недавног Трамповог путовања у Саудијску Арабију када су и Меланија и Иванка Трамп одбиле да покрију своје главе док су били у Ријаду, али су то учиниле када су посетили папу у Ватикану. Као што Французи кажу, ово је било “горе него злочин, то је била грешка“ која говори више од милион речи о непоштовању које америчка елита има према муслиманском свету. Постоји још један знак да су САД заиста огрезле на дну: Рекс Тилерсон је сада изјавио да “НАТО треба формално да се придружи коалицији против Даеша.“ У војном смислу, НАТО је више него бескористан за САД: Американци су много бољи у сопственим борбама, него са мешањем великог броја “наводних армија“ које једва могу себе да заштите на реалном бојном пољу. О наравно, вероватно можете овде можете очистити половину пристојног батаљона, можда чак постоји и пук, али све у свему, НАТО снаге су бескорисне, нарочито за копнене операције. Они, као и Саудијци и Израелци, више воле да нападају из ваздуха, по могућности заштићени од стране USAF AWAC и да се никада не укључе у онакву врсту ружне пешадијске борбе која се одвија у Сирији. Уз све њихове веома реалне мане и проблеме, барем Американци имају велики број правих борбено способних јединица, као што су маринци и неке јединице војске, које су искусне и способне. Али Еврпољани? Заборавите. Заиста је патетично посматрати очајничке напоре Трампове администрације да створи неку врсту полу кредибилне коалиције против Даеша, док напорно избегава да погледа просте чињенице да су једине стране које могу попунити велики број борбено способних јединица за борбу против ИД, Иранци, Хезболах, и потенцијално Руси. Зато је ирански председник Рохани недавно изјавио: “Ко се борио против терориста? То су били Иран, Сирија, Хезболах и Русија. Али ко је финансирао терористе? Они који финансирају терористе не могу да тврде да се боре против њих“ и “Ко може рећи да регионална стабилност може бити обновљена без Ирана? Ко може рећи да ће регион искустити потпуну стабилност без Ирана?“ У ствари, чак ни Турци и Курди немају заправо оно што је потребно да се победи Даеш у Сирији. Али најгора грешка америчких генерала је што се још увек претварају да велика и искусна пешадијска сила као што су ИД/Ал Каида/итд. могу бити поражени без велике копнене офанзиве. То се неће догодити. Тако Трамп може плесати са вехабијама и стајати у молитви код Зида плача, али сви његови напори да се утврди исход рата у Сирији су осуђени на неуспех: далеко од тога да је суперсила, САД су у суштини постале небитне, нарочито на Блиском истоку. То је разлог зашто Русија, Иран и Турска сада покушавају да створе трилатерални оквир “без САД-а“ да покушају да промене услове на терену. САД су и даље у стању да саботирају те напоре и беспотребно пролонгирају покољ у Сирији и Ираку. То је патетично и дубоко неморално. Видети Трампа како плеше са својим саудијским другарима, одмах асоцира на филмове “Плес са вуковима“ и “Титаник.“ Царства често заврше у насиљу и хаосу, али је Трамп очигледно одлучио да дода и добру меру подсмеха у све то. Трагедија је да ни САД ни остатак планете не може приуштити ту врсту подсмеха сада, поготово не ону врсту подсмеха која веома брзо може ескалирати у оргије насиља. Са европским политичарима паралисаним у подређености Ротшилд династији, Латинском Америком опустошеном кризама (углавном подстакнутих од стране САД-а) и остатка планете који покушава да остане даље од пропадајуће бивше суперсиле, терет тога да покушају да спрече овај успорени судар пада на Русију и Кину. Непрегледни конвој кољача јури ка Деир Ез Зору. Више о томе читајте ОВДЕ. Извор: thesaker.is/ Webtribune.rs