Однос са Француском је резултирао преношењем високотехнолошке војне опреме, укључујући авионе "мираж".
Овим авионима основали су ИАФ а у Шестодневном рату из 1967. године, Израел је у првим сатима сукоба у великој мери уништио ваздухопловне снаге својих суседа.
Од 1960. ваздушне Израелске снаге одбране (колоквијално ИАФ) одиграла је централну улогу у одбрани земље. Способност израелских ваздухопловних снага да осигурају бојно поље и цивилно становништво од непријатељског ваздушног напада омогуц́ило је ИДФ-у да се бори са огромном предношћу. Истовремено, ИАФ је показао велики стратешки домет, нападајући критичне циљеве на знатној удаљености.
Међутим, 1967. године Француска је наметнула ембарго на оружје за Израел, што је натерало Тел Авив да напусти потрагу. ИДФ-у је требао више ловаца, а такође су тражили авионе који су имали могућности које "мираж" није имао, укључујући нападе средњег домета. Да би допунили своје постојеће авионске хангаре, Израелци су "добили" техничке планове "миража" кроз шпијунажу. Пројекат је резултирао са два ловца Израелске авионске индустрије "Нешером" и "ИАИ Кфиром". Оба авиона имала су и велики извозни успех па док је "Нешер" служио у Аргентини, "Кфир" су извозили за Колумбију, Еквадор и Шри Ланку.
Ова инвестиција помогла је у развоју израелског ваздухопловног сектора, са великим импликацијама за остатак израелске економије. Тежња државног улагања у војно-технолошки развој не доноси увек нове шире иновације у цивилној технологији. Међутим, у овом случају, државна улагања дала су кључни стуб за рани развој израелског цивилног технолошког сектора. За многе, успех "Кфира" је показао да Израел може самостално да напредује у ваздухопловној технологији, елиминишући потребу да се ослони на иностраног спонзора.
Ипак, Израел је наставио да набавља и стране авионе. ИДФ је почео да купује "Ф-4 фантоме" крајем шездесетих и "Ф-15 иглс" средином седамдесетих.
Као и његови сродници у СССР и САД, ваздушна армија ИДФ-а веровала је да је мешавина великих и малих ловаца најбоље задовољава потребе државе. То је довело до развоја "Лави", лаког вишеслојног ловца који би могао да "допуњава" Ф-15 које је Израел наставио да купује из САД. "Лави" је имао је неке системе лиценциране од стране САД, а визуелно је изгледао као Ф-16 са различитом конфигурацијом крила.
Међутим, војно-технолошко окружење се променило. Тако да је развијање "Лавија" од нуле захтевало огромну државну инвестицију за авион који је имао маргиналне предности у односу на Ф-16. Штавише, САД су преузеле контролу извоза много озбиљније од Француске и имале су много опасније алате за спровођење усклађености.
Упркос иницијалном оптимизму о перспективама извоза "Лавија", ускоро је Израелу било јасно да САД не би дозволиле велики извоз ловаца који укључују значајан број америчких компоненти. Директна конкуренција Ф-16 у виду "Лавија" само је погоршало проблем. У августу 1987. године, израелска влада престала је са развојем "Лавија", што је изазвало протесте од стране ИАИ и радника повезаних са пројектом. Ипак, политички напори за оживљавање авиона нису успели, а Израел је на крају добио велики број Ф-16.
Међутим, у свом последњем трзају "Лави" је помогао да се униште извозне шансе "Ф-22 раптора". Због забринутости што је Израел делио технологију "Лавија" (а тако и Ф-16) са Кинезима (што је резултирало авионом Ј-10), Конгрес САД забранио је сваки извоз Ф-22. Ова одлука спречила је Израел и неколико других заинтересованих купаца да купе "Раптора" и несумњиво су му смањили укупни производни век. Уместо да се боре за своје ловце, Израел у последње време обимно модификује авионе које купује из САД. Ради се о "Ф-15И тандеру" и "Ф-16И сторму" који су претрпели велику модификацију да би их оптимизовали за израелске потребе.
Оба авиона имају повећан опсег и побољшану моторику, омогућавајући ИДФ-у да се ефикасно бори на великој удаљености од својих база. Ф-15И је најважнија ИАФ-ова платформа за брзе нападе. ИАФ је већ предузела кораке да "Ф-35 џоинт страјк фајтер" буде погоднији за израелске потребе, укључујући и напредне модификације софтвера. ИАИ развија и извози компоненте за домаће и извозне потребе, укључујући и муницију за авион.
Израелска тренутна ваздухопловна стратегија зависи од њиховог односа са САД. На срец́у нема разлога да овај савез САД-Израел ускоро пропадне. Стопирање извоза Ф-22 није умањило међусобне односе. Чак и ако се догодило незамисливо, да Израел мора да купује ван САД, знање израелске индустрије у развоју компоненти и системима подршке значи да им неће дуго недостајати партнери. Прочитајте ОВДЕ текст о пет најопаснијих блиских сусрета бродова и авиона НАТО-а с руском авијацијом. Извор: Курир
