Промена имена Републике Македоније била би кап у препуној чаши коју Македонци не би могли да истрпе. Нова македонска влада на челу са Зораном Заевим навелико лупа главу како да испуни предизборне услове Вашингтона и Брисела и из македонског Устава избаци званично име Република Македонија — како би Грчка подигла вето и Македонија ушла у НАТО.
Македонија се још од 2004. године налази у „стању вета“ када су у питању пријем у ЕУ и у НАТО јер Грчка не дозвољава да она буде примљена ни у једну од ове две организације чак ни под међународно прихваћеном одредницом БЈРМ (Бивша Југословенска Република Македонија).
Упућени тврде и да је један од разлога што је Македонија била у скоро трогодишњој кризи и на ивици грађанског рата после изнуђених избора од стране Запада, који су резултирали тиме да је губитник уз помоћ Албанаца формирао владу, управо и била промена имена Македоније, како би Грчка одблокирала свој глас, а НАТО могао да се простре широм Македоније. Геостратешки гледано, то би значило да би НАТО тиме „затворио“ круг и „завладао“ од Егеја преко вардарске долине до Јадрана.
Заев, нови премијер Македоније, најавио је да би та држава могла да буде примљена у НАТО и под одредницом БЈРМ, али политиколог из Скопља Бранко Ђорђевски каже да не верује да ће Грчка на тако нешто пристати.
- Грчка овај проблем са именом жели да реши дугорочно, а не на кратке стазе. Тако да мислим да Заев више оваквим изјавама жели да унесе неку еуфорију зарад унутрашње политичке слике. С друге стране, овако нешто није добило признање ни из Грчке али ни из Брисела - каже он.
Процене Александара Митевског из Центра за истраживање и аналитику из Скопља, много су суморније. Он сматра да би било каква могућност да се Македонија другачије зове изазвала нову кризу у тој држави, а да ни одржавање референдума о промени имена, које се најављује, не би био повољан сценарио.
- Да било који политичар, странка или влада предложе референдум, само би пребацили кривицу са себе на народ. А с обзиром на то да знамо како су прошли избори прошле године, и како је прошао референдум 2004. за територијалну реорганизацију, нико не верује да би тај референдум био фер. Тако да свака помисао на мењање имена државе узрокује и нову кризу - каже Митевски.
И Ђорђевски под велики упитник ставља референдум, напомињући да ту има доста нејасноћа — од тога какво би референдумско питање било, до тога ко би надгледао спровођење референдума и тако даље.
- Ја сам, што се тога тиче, песимиста. Нисам сигуран да би тај референдум уопште и успео, а постоји могућност и да га уопште и не буде. То код мене изазива веома озбиљну зебњу поводом тога шта на крају може да се произведе како би се задовољила обећања која је нова влада дала Западу - каже он.
Никола Димитров, нови министар спољних послова Македоније, већ је најавио и да би Република Македонија, како сада пише у Уставу, могла да промени званично име у Горња Македонија, што би, како је рекао, било довољно да задовољи Грчку, а Скопљу отвори врата Алијансе. Међутим, да би се то десило, Заев би морао да мења Устав, а то би значило да мора да има и двотрећинску већину у парламенту, коју сада нема.
Наши саговорници кажу да би подршка у парламенту могла да се нађе сасвим сигурно код Албанаца, али да је питање да ли би на то пристала највећа опозициона опција — ВМРО-ДПМНЕ.
У незваничним оценама тврди се да би се ту можда и могао наћи неки компромис јер се велики део људи из бивше власти налази пред оптужницама за разне злоупотребе и малверзације, које би Заев могао да искористи као уцењивачки капитал — слобода у замену за глас у парламенту.
Такође, незванично, постоје индиције и да би Албанци „искористили овај тренутак“ и од Заева затражили да се у склопу промене Устава поводом имена убаце и неки елементи „тиранске платформе“, што би био њихов услов да гласају за промену имена, а зарад НАТО загрљаја. Погледајте ОВДЕ како су нам Американци запретили због руског хуманитарног центра. Извор: rs.sputniknews.com
