Не зато што је то био неки потез који нико није могао да предвиди. Свако ко зна да чита мапу могао је да види да ће сиријски напредак ка истоку америчких позиција у ал-Танф бази ефективно да их неутралише.
Бламажа војске САД
Не, шокантан део је тај колико брзо су Сиријци напредовали и са колико мало упозорења. Без икакве претходне назнаке да намеравају то да учине, сиријске снаге покриле су 184 километара пустиње у једном дану.
То се одиграло тако неочекивано и са таквом брзином да се први пут чуло за то онда када је већ било завршено - Сиријци су се већ руковали са Ирачанима на њиховим заједничким границама, а Американци су одсечени.
Марш од 184 километара извршен у једном дану би био перо у капи било које силе, али је нарочито импресивно у сиријском контексту где напредак има тенденцију да буде далеко, далеко спорији.
Исто тако, није било ранијих најава или гласина на друштвеним медијима да се такав потез припрема - коначно су Сиријци сачували за себе своје планове и припреме.
Поред тога, од велике је помоћи било што се све то десило док су све очи (и америчке бомбе) биле фокусиране на много мање снаге које су тестирале 55-километарску зону искључења даље на истоку коју су прогласили Американци - и што су можда били диверзиони потези.
Сада смо сазнали да америчка војска није била ништа мање шокирана овим напретком. Сведочећи пред америчким Конгресом, секретар за одбрану Матис је објаснио:
- Што се тиче Танф ситуације, то је још једна оперативна област коју смо имали. Ја нисам очекивао да ће се Руси померити тамо. Знали смо да је то могућност. Нисам то очекивао у то време, али то није било изненађење за наше обавештајце који су видели потенцијал да ће се они померити у том правцу - рекао је Матис. 
Неверица у Вашингтону
Дакле, Пентагон је видео "потенцијал" за сиријски помак у том правцу, али је био потпуно затечен тиме колико се то брзо и изненада развило.
У војној терминологији, Сиријци нису постигли "стратешко изненађење," али су постигли "оперативно изненађење."
По свему судећи, САД су могле само предвидети типичан сиријски напредак од данас до сутра који би им дао довољно времена да одреагују. Уместо тога, стављени су пред свршен чин у једном дану.
Пентагон је навелико потценио сиријске снаге. Заиста, Матис је себе убедио да Руси нису заинтересовани за јужну Сирију, и да је помак ка ирачкој граници била само операција коју су подржали Иранци а са којом се Руси нису сложили.
У ствари, да је руско Министарство одбране временски одредило своју конференцију за новинаре у том тренутку (фигуративно говорећи) када су сиријске и савезничке снаге достигле границу, то би значило управо супротно.
Такође, то вероватно значи да су Руси знатно допринели планирању за операцију и да се то огледа у њеној брзини и професионалности. Заиста, Матис, који говори о томе да "Руси крећу тамо," сада изгледа верује у то. Американци су јуче оборили Асадов авион и то док је бомбардовао положаје ИД. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: webtribune
