Пише: Емил Влајки
У ствари, од опозиције ни трага ни гласа. Има пар интелектуалаца који су у стању збиљски и критички промишљати ствари, али који немају никакву политичку тежину. Постоје, затим, таблоидни аутори , безкичмењаци, који професионално живе од критике „свега постојећег“. Има ту још пар ситних, опозиционих партија које, у врх главе, представљају око пет посто бирача. Вјеројатно се може говорити и о разочараним дијеловима народа, али који се не испољавају, нити их се може идентифицирати, и то је све. Земља је заузела одлучан курс према европском бездану који, ако буде среће, можда и неће бити толико дубок. Они који воде земљу у том правцу, нису Домановићеви слијепци, већ личности које знају што хоће уз свесрдну подршку већине народа. Ова истина је крајње неугодна и мора се илустрирати, па зато пођимо редом.
Тврди се, како је Вучић добио предсједничке изборе преваром и манипулацијом. То је лаж. Народ није гласао (само) за Вучића, него за оријентацију према Европи и Западу. Крунски доказ за то је број гласова дат од народа Саши Јанковићу. Он је апсолутно прозападни човјек, далеко више него Ана Брнабић на коју се данас баца дрвље и камење и над којом се иживљавају којекакви сексисти, а све у име борбе против Вучића. Вучић је још увијек мила мајка према Јанковићу који заговара геноцид над муслиманима у Сребреници и чија биографија, за разлику од Вучићеве, јасно показује да је његов успон остварен захваљујући Бриселу и Вашингтону.
И да се разумијемо, ово није никаква морална (дис)квалификација било кога, већ констатирање чињеница. Пошто се тврди да је Вучић прозападни тип, па ако се на његових 55% изборних гласова дода Јанковићевих 16%, онда то није више 55%, него скоро 72%!! Јер ако је Вучић оно за што се тврди да јест, онда је Јанковић његов (више него) екстремни 'алтер его', што чини да је Вучић за своју СТРАТЕШКУ ОРИЈЕНТАЦИЈУ добио огромну већину народних гласова. Могло би се наставити са оваквом анализом „опозиционог дјеловања“, па би се дошло до још поразнијих резултата.
Од почетка деведесетих до данас, српски је народ био демонизиран, уцјењиван, бомбардиран, ампутиран од својих територија. Од пада Милошевића до данас, био је пљачкан преко приватизација, а Космет је постепено, нажалост легално, предаван Албанцима. Народ, према томе, не треба кривити што је пристао на Вучићев очајнички али јасан план: дајемо Космет за улазак у Европу.
Или, још јасније: Ако је Вучић кваран, онда је то и народ, управо зато што подржава тај кварни дио Вучића: Дајемо Космет за Европу.
Или, још јасније: Ако је Вучић кваран, онда је то и народ, управо зато што подржава тај кварни дио Вучића: Дајемо Космет за Европу.
И тако пролазе земаљски дани. Милошевић и Ђинђић, истински патриоти (овај посљедњи је то прекасно постао) су физички елиминирани јер је за њих Космет био светиња. Коштуница је својим НЕ-ЧИЊЕЊЕМ, знатно допринио уништавању Србије, Па онда свјетска економска криза, па поплаве, па бомбе, па уништена привреда, па губитак (рудног богатства) Космета, све је ишло против Србије. Зато је данас у овој земљи све труло.
Преостаје, у том безнађу, једино Вучић који има јасну оријентацију, можда погубну, поданичку и слично, а ипак некакву. Али, видјели смо, има горих, перфиднијих и екстремнијих од њега. Можда, са малим ступњем вјеројатности Вучић чак и успије, уз велика понижења, даљње жртве и губитак пријатељства са Русијом. Куда то све, у крајњој линији води, ђаво би га знао. Боже правде! Погледајте ОВДЕ шта је Пол Крејг Робертс рекао о тактици руског и кинеског руководства.
