Више од 60 одсто светских испорука нафте пролази кроз Индијски океан, углавном из нафтних поља Блиског истока, и то ка Кини, Јапану и осталим азијским привредама које увозе гориво, као и 70 одсто свих контејнерских испорука из и ка азијским индустријским земаљама и остатку света.
Док се саобраћај преко Атлантика смањио последњих година а онај који прелази Пацифик је углавном статичан, трговина преко Индијског океана брзо расте. Одржавање безбедности те трговине и разних других врста пловидбе је примарни разлог за годишње поморске вежбе Индије, Јапана и САД.
По први пут у савременој историји, Кина прави свој пут у региону Индијског океана како би заштитила своје трговачке бродове и снабдевање енергентима. Иако се ово, на први поглед, може чинити безазлено то је Кину ставилу у потенцијални сукоб са САД и њиховим регионалним савезницима. Одатле и овај нови, неформални, антикинески савез у региону.
У Обоку, смештеном на рогу Африке који гледа на јужну капију Црвеног мора и Суецког канала, Кина је основала своју прву страну војну базу, наводно за борбу против пирата.
Ипак, она се налази поред кључног америчког војног објекта, такође у Џибутију. Што је још важније, база је близу другим великим америчким базама у региону, укључујући огроман објекат у Диегер Гарсиа јужно од Екватора у Индијском океану, као и америчких база у заливским земљама.
Главни регионални ривал Кине, Индија, одувек је сматрала Индијски океан као "властито језеро" у јужно-азијској сфери утицаја. Познато је да је Њу Делхи изузетно забринут због раста кинеског утицаја у региону, посебно јер су безбедњаци забележили кинеску подморничку активност веома близу Андаманских и Никобарских острва.
Године 2001. Индија је створила Далекоисточну морнаричку команду (ФЕНЦ) на основу тих архипелага како би заштитила своје интересе у региону. План за успостављање команде наводно је направљен 1995. године након састанка затвореног типа између тадашњег премијера Индије П. В. Нарасимхе Раоа и америчког председника Била Клинтона. План је завршен када је Клинтон посетио Индију 2000. године.
ФЕНЦ је такође прва и једина заједничка команда Индије која обухвата пешадију, морнарицу и ваздухопловне снаге са две поморске базе, 15 бродова, четири ваздухопловне и поморско-ваздухопловне базе и две војне бригаде.
Аустралија, која контролише територије око Божићног острва и острва Кеилинг, исто је забринута због кинеског утицаја у Индијском океану. Аустралијске безбедносне јединице пажљиво прате кретања у поморском региону.
Ако се повећа супарнички ривалитет између САД и Кине, или напетост између Кине и Индије, Аустралија ће бити добро позиционирана да брани своје интересе и помогне савезницима.
А онда ту је и Француска, која не учествује у заједничким поморским вежбама, већ је партнер САД-а према Северноатлантском уговору (НАТО). Иако је најмање истакнута регионална сила, због поседовања малих острва распршених преко поморског региона, њена ексклузивна економска зона у Индијском океану мери се са 2,5 милиона квадратних километара.
Осим прекоморских департмана Мајоте и Реунион, Француска контролише огромно, ненасељено острво Кергуелен и оближњи архипелаг Крозет, Ил Сент Поле и Ил Амстердам, као и мања ненасељена острва око и источно од афричког острва Мадагаскара.
Постоји сателитски објекат за праћење на Кергуелену и око сто "научника" стационираних на архипелагу Крозет и Сент Пол-Амстердам. Француска војска такође има пешадијски пук на Реуниону, а француска Легија странаца присутна је у Мајоту како би помогла у очувању својих далеких регионалних интереса, који потичу још из колонијалне ере.
Кинеска нова иницијатива "Један појас, један пут", која је представљена у октобру 2013. године како би се проширила инфраструктура у региону и промовисала већу трговину, показује намеру Пекинга да постане глобална сила.
"Економски појас свиленог пута" подсећа на стари Пут свиле, који је у древним временима повезивао Исток и Запад преко трговинских путева из Европе кроз Централну Азију до Кине.
Међутим, због конфликата и политичке нестабилности у земљама на том путу, "Поморски пут свиле" кроз Индијски океан би могао да постане важнији од две иницијативе.
Кина је у региону Индијског океана била присутна још у 15. веку, али у каснијим вековима, због ратова унутар државе, нису ни имали поморске снаге.
Република, која је основана 1912. године, углавном се концентрисала на речни рат а тек деведесетих година прошлог века, након пада Совјетског Савеза, кинески лидери су окренули пажњу на океане. До тада, Кина је такође постала економска сила којој је требала снажна војска, укључујући морнарицу, да би заштитила своје трговинске и друге поморске интересе.
Данас, иако је ситуација и даље далеко од отвореног сукоба, нови војни објекти Кине прете да ће прекинути мир. И док се Кина труди да остане у Индијском океану, постоји могућност да савез који је осмишљен да би се супротставио том утицају, можда више не би остао неформалан и скривен иза заједничких поморских вежби без било какве званичне геополитичке сврхе. Рат између Ирана и САД бесни у Сирији.Следи велики окршај нуклеарних сила на Блиском истоку!Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: National interest/ Курир
