Жестина борби у претходном периоду, уз честу употребу оклопне технике и авијације, направила је од овог дела града руину каква се виђа само у апокалиптичним филмовима. Буквално свака зграда је била објекат борбених дејстава. Цео простор је затрпан хиљадама тона бетона, арматуре, почупаних каблова и инсталација. Терористи су максимално искористили ове рушевине да од њих направе снажне ватрене тачке, као и да изврше масивно запречавање урбаних комуникација којима су премрежена ова насеља, чиме је озбиљно нарушен маневарски простор за оклопну технику.
У циљу изолације и ликвидације терористичких џепова отпора, сиријска армија користи мешовите борбене групе које се појединачно састоје из неколико тенкова Т-72М и борбених оклопних возила БМП-2, 1-2 СПАТ ЗСУ-23-4 „Шилка“ и 150-200 бораца наоружаних лаким аутоматским оружјем и ручним ракетним бацачима (специјалне снаге и добровољачке милиције). Чак су примећене и самоходне хаубице 2с3 „Акация“ у кал 152мм, које дају непосредну ватрену подршку трупама на земљи, тј. користе се као класични тенкови.
Међутим, структура самог фронта узрокује ефекте који доводе до тога да веома мобилне и веште терористичке групе успевају некако да се извуку испод ватреног удара сиријских снага, и да избегну окружење и уништење. Оне при томе користе посебно прокопане тунеле или коридоре у рушевинама града, који су имуни на ватрену моћ нападних група. 
Дакле, сиријске јединице које изводе антитерористичку операцију морале су некако да повећају ватрену моћ својих нападних група, као и да обезбеде већи маневарски простор ради лакшег кретања технике у зони непосредног извођења акције. Такође, велики број противтенковских и противпешадијских мина, као и импровизованих минско-експлозивних средстава (уз снајперисте) представља велики проблем за нападача. Процентуално највећи број губитака које су имале сиријске јединице управо је последица употребе ових средстава.
У последње време се у саставу јединица које изводе урбану антитерористичку операцију појавило средство које је првобитно намењено инжињеријским јединицама за рашчишћавање мина. Ово оруђе са својим карактеристичним изгледом у међувремену је посталo права ноћна мора за ушанчене терористе, а од почетка његова активне примене сиријске снаге су оствариле напредак какав није забележен од почетка рата на овом простору. Сама бука ракете испаљене из овог средства, која прелеће изнад њихових глава, као и карактеристичан звук детонирајућег кабла који фијуче приликом размотавања и пада на тло, ствара огромну панику међу терористичким снагама. Поред психолошког ефекта на терористе, ово средство има и изузетан деструктивни потенцијал, који у зависности од жеље оператера сатире буквално све на простору који има облик правоугаоника са димензијама 100х20 метара.
УР-77 Метеорит или Змей Горыныч по лику троглавог злог змаја који бљује ватру и чува мост преко којег се прелази у царство мртвих, представља средство за разминирање терена. Конструисан је још у време СССР-а, а његово усвајање у наоружање и серијска производња, започета је 1978. године. Основну мобилну платформу за интеграцију овог комплекса чини погон на гусенице, тј. ходни део позајмљен са руске самоходне хаубице 2С1 Гвоздика (овај модел хаубице у свом наоружању имају и јединице Војске Србије). Возило је у целини заштићено вареним оклопом. УР-77 Метеорит (Змај Горинич) је направљен са намером да замени слично средство УР-67 које се налазило пре свега у наоружању инжењеријских јединица Црвене армије.
Комплекс је направљен у циљу разминирања терена од непријатељских противтенковских мина, које су углавном постављене на главним правцима удара оклопно-механизованих јединица. Његова употреба гарантује стварање безбедне „бреше“ у минском пољу дужине 100-115 метара и ширине око 6 метара, што је довољно за безбедан пролазак тенковске колоне. Поред тога, ово средство врло ефикасно може да уништи и посејане противпешадијске мине, стварајући нешто шири простор за пробој трупа (до 14 метара).
Основни механизам за уништење постављених мина представља снажан ударни талас, који ствара експлозивно пуњење тј. ракета УЗП-77 испаљена из бацача УР-77. Поред ракете, експлозивно пуњење се налази и у специјалном детонирајућем каблу ДКРП-4, који пада на тло заједно са ракетом. Овај кабл је напуњен са 18-22 експлозивна пуњења/секције тежине 40кг појединачно, сачињене од високобризантног пластичног експлозива на бази хексогена и алуминијума, што све заједно ствара страховиту експлозију еквивалента од чак 1000кг ТНТ! Ово експлозивно пуњење се испаљује помоћу ракетних мотора на чврсто гориво ДМ-70, омогућавајући ракети да прелети даљину 200-500 метара. Ударни талас механички делује на упаљаче постављених мина, после чега долази до њихове детонације.
УР-77 Метеорит опслужује посада од два војника: возач и командир оператер. Током лансирања и разминирања, посада остаје у возилу, а може и даљински да активира експлозију док се налазе и ван возила. Време једног циклуса разминирања траје око 3-5 минута. Поновно пуњење система траје око 30-40 минута. Како Русија и Кина стварају Нови светски поредак прочитајте ОВДЕ.
Извор: Руска реч
