Променили смо се и спремни смо да се мењамо, изнова, сваког новог дана, јер ми смемо и умемо да направимо корак напред којим се из митологије прелази у будућност, и из несреће, у срећу, рекао је данас на свечаности поводом инаугурације председник Србије Александар Вучић.
- Србија, у коју сте данас, дошли, престала је да се нада смрти и почела је да жели живот, оценио је Вучић поручивши: - Ми смо та генерација која је схватила да не постоји проблем, већ да морамо да пронађемо решење, генерација смо којој није преостало ништа друго, него да престане да ратује и када не мора, и да почне да учи да ради. Пожелевши добродошлицу пријатељима из иностранства, али пре свега грађанима Србије, Вучић је рекао да као добар домаћин мора да каже нешто о Србији, која је „земља добрих, храбрих, некада и претерано храбрих људи” те закључивши да су људи управо оно што је у Србији најважније. - Видели сте све наше експонате, нашу историју, садашњост и део будућности, али, свега тога не би било без дивних људи наше лепе Србије. Људи са ових, балканских, простора, знају ту причу веома добро, јер нам је, у много чему заједничка. И знају да је Србија настала буквално из векова борбе, тешке борбе, и да то није мит, него пука чињеница, рекао је Вучић. Он је додао да се на овом простору нове генерације "стварају из крви и из костију" и да је балканским народима те историје и превише. Како је оценио претерано смо гласни када причамо, али и застрашујуће тихи када ћутимо, волимо се и мрзимо истим интензитетом, често, како је рекао, не правећи никакву разлику и не знајући шта, у том тренутку, тачно радимо. Председник је рекао да бисмо свима дали све, чак и када немамо ништа, али и да смо отворени према свету, а затворени, према себи. - Прошли смо све, а да нисмо, још, стигли нигде. Често волимо да стојимо у месту, убеђени да се све баш око нас окреће, да знамо, о било чему, више него било ко други, али да љубоморно то одбијамо да примењујемо, или бар сами са собом да поделимо, рекао је Вучић. Он је додао да сматрамо да смо најстарији, највиши, најлепши, најбољи, изабрани, посебни, јединствени „и да буквално ништа од тога немамо”. - Можемо да померимо планине, али да се у свакој равници уплашимо и не мрдамо. Често нам је онај са другог краја света највећи пријатељ, а комшија, наш сусед, највећи непријатељ, рекао је Вучић. Верујемо у небо, додао је, а не верујемо у себе и у сопствену земљу, и лакше за ту земљу умиремо, него што за њу живимо. - Све заједно, има нас мало, зато што смо толико често хтели да будемо велики. Увек смо спремни да узмемо од других, не схватајући да откидамо, од себе. Своју несрећу волимо толико дубоко, да срећу, често не желимо ни да тражимо, рекао је Вучић. Како је истакао митови су нам стварност, и то у толикој мери, да нам будућност изгледа као нешто сасвим непотребно, а "сутра" нам је, каже, најстрашнија реч, јер бисмо заувек живели у оном јуче, "пошто са оним данас, не знамо шта да радимо". Међутим, приметио је, "Србија, у коју сте данас дошли, престала је да се нада смрти, и почела је да жели живот". - Србија, у којој сте дочекани раширених руку, и отвореног срца, не сања више о непријатељима, него ствара, на јави, пријатељства, а ми, које су створили ратови, желимо једну ствар више од свега - мир, поручио је. Мир са собом, и мир са свима другима. И разговор са собом, баш као и разговор са свима другима, рекао је преседник додајући да више нема тема о којима не желимо да причамо. И нема провалије, према другима, коју нисмо спремни да премостимо. - А та реч, провалија, запамтите, то јесте кључна реч историје ових простора, зато што је Балкан пун провалија, које смо затрпавали сопственим костима, градећи на њима пусте, климаве снове. И пун је провалија, које смо пунили сопственом крвљу, утапајући у њој сваку наду, подсетио је Вучић. И нисмо ми зидали зидове између кућа које смо створили, него између рупа, које смо ископали, колико за друге, толико и за себе, приметио је, али поручио да је данас време, и ми то у Србији знамо, када зидови морају да падну, а рупе, и јаме, да постану темељи. - Данас је време за мостове преко дубоких провалија наше прошлости - поручио је, те додао - Време за путеве, оне путеве којима се напушта, заувек, несрећно и распарчано јуче, и којима се иде у заједничко сутра. Зато, данас, како је приметио, ова Србија, наша Србија, нема пречи задатак него да подели, са комшијама, суседима, то убеђење, ту веру, да никоме од нас не може да буде добро, ако је оном другоме лоше. - Да не можемо ништа да имамо, ако сви други немају, и да нема среће ни у чијој несрећи. Председник Србије приметио је да нема среће, ни у чијој несрећи. - Зато, желим да кажем свим нашим комшијама на Западном Балкану, из којег, из мени непознатог разлога сви покушавамо да побегнемо, стидећи се, неретко, и себе и других, да ће Србија покушавати са вама да гради мостове пријатељства и нову снагу и Европе и света, нагласио је Вучић. Како је рекао, сами, ма колико јаки, ту снагу немамо, а заједно можемо и више и јаче. - Да, ми Срби и ви Хрвати, Бошњаци, Црногорци, Албанци и Македонци, заједно можемо планине да померамо, не правећи никакве нове Југославије, али радећи заједно и борећи се заједно за боље сутра наших сиромашних грађана. Да, успели смо са нашим мађарским пријатељима да направимо најбоље односе, да границу обезбеђујемо заједно са аустријским полицајцима. И није то довољно, додао је. У том смислу Вучић је рекао и да није довољно то што нам је раст економски просечно већи од земаља ЕУ, јер нам је заостајање веће од тога. Навео је да смо ми у Србији уредили јавне финансије, да имамо суфицит у буџету, "али сиромашни у нашој земљи и даље су сиромашни и мораћемо да радимо више да би обичан народ, обични људи били много задовољнији". - А, ни толики напредак, нити било какав напредак не можемо да направимо, ако не обезбедимо мир и стабилност. То су магичне и најважније речи за све нас, поручио је шеф државе. Он је упозорио и да смо наслоњени једни на друге, толико, да ко год да изгуби тло под ногама, сви ћемо пасти. Према његовим речима та провалија, у коју би нас тај пад одвео, нема више краја. Вучић је рекао да смо тога свесни ми, у Србији и да знамо да морамо да делимо, са окружењем, стубове којима се подупире заједничка будућност, као и да немамо више око чега да се отимамо, а да, опет сви, све и не изгубимо и да притом, не изгубимо и будућност. - Пошто она уопште нема намеру да чека на наше расправе. Од оних мање важних, попут, чији је Тесла, до оних горких, вишедеценијских и вишевековних пребацивања одговорности за сукобе из прошлости. И при томе, не бежимо од истине, истина је лековита за свакога, али и Тесла, наш Србин не припада само нама, подвукао је. Како је рекао он припада и Америци чије је држављанство узео, али и свима другима на Балкану који његовим делом могу да се поносе. Из истог разлога и са истим правом као што ми то чинимо. Тесла је одавно отишао, рекао је и подвукао да постоји данас као величанствено име у историји читавог света, и можда још важније, као огромна компанија која прави електричне аутомобиле, планира путовања у свемир, и изводи прве пробе возова, који треба да се крећу суперсоничним брзинама. - И ти возови, сутра неће свраћати ни у Србију, ни у Хрватску, ни у Македонију, Црну Гору, Босну, Албанију, ако им не дамо простор за то, и ако провалије остану између нас, рекао је. Нећемо провалије у односима са великим силама, поручио је Вучић и нагласио: - Они нека играју своје игре, ми простора за игре немамо. Налазимо се, нашом одлуком, на европском путу, јер желимо да припадамо друштву уређених земаља, градимо добре односе са западним светом после деценија проблема, укључујући и добре односе са САД. Како је рекао истовремено се поносимо чињеницом да нам је Русија не само традиционални пријатељ већ и земља са којом јачамо билатералне односе и према којој показујемо искрено пријатељство и када други у свету имају другачије ставове. Отворили смо за Србију и нове могућности у стварању одличних односа са Кином, али и многим другим земљама света које смо у претходних тридесетак година готово заборавили. - И ни то није довољно, ако нас, због ситуације у региону, сви возови буду заобилазили, упозорио је. - Заобићи ће нас, ако не схватимо да нам је историја заједничка, у својим посебностима, и да свако велико име, попут Теслиног, мора само да нам буде веза, да нас спаја, и помогне нам да, убрзано почнемо, на тим величинама, које су рођене у тој чудној мешавини, да градимо, путеве и пруге, које све нас воде у будућност, додао је и поручио свима да не брину јер у тој будућности, нико од нас неће изгубити на свом идентитету. Предрасуде путују тешким и спорим путевима, пошто нигде и не журе, казао је. - Срби као народ, морају да изаберу брзи колосек. И ми у Србији и наш народ у Републици Српској и у целом региону, рекао је председник Србије. - Зато, и то још о нама треба да вам кажем, што смо земља, и народ, за које је, неко време, време било заустављено. Ми никада, и нигде, нисмо закаснили. Нећемо ни у будућност, рекао је Вучић. - Србија је данас ваша кућа и срдачно вас поздравља. Живела Србија! - завршио је обраћање председник Србије. Извор: Танјуг
