- Руски ратни бродови Адмирал Есен и Адмирал Григорович те подморница Краснодар су из источног Медитерана испалили шест пројектила Калибр на заповедне центре и складишта оружја терористичке скупине Исламска држава у сиријској покрајини Хама - објавило је руско министарство обране.

Акција је осим војне имала и своју пропагандну улогу. Наиме, Русија је последњих недеља остала у другом плану кад је реч о борбама у Сирији. Арапско-курдске снаге под окриљем САД-а ушле су у Раку, сиријску престоницу ИД-а.

САД је 18. јуна срушио сиријски авион који је летео у близини Раке, а да о томе није известио Русе, што је био отворени шамар Москви.

Стога је сада Русија објавила како је о својој операцији испаљивања чак шест пројектила “правовремено обавестила Турску и Израел”. Не и САД с којим је прекинула комуникацијске канале.

Политичку поруку послао је нови француски председник Емануел Макрон који је у четвртак најавио радикалан заокрет у политици према Сирији, истакнувши као приоритете борбу против тероризма и приближавање Москви, а не више одлазак сиријског предсједника Башара ал-Асада.

Тиме је направио велик заокрет кад је реч о досадашњој француској политици која је чврсто заговарала рушење Асада као предуслов за покретање мировних процеса. Посебну пажњу треба посветити и синтагми “приближавање Москви”, јасно, само кад је реч о акцијама у Сирији.

- Кад је реч о Сирији, моје линије су јасне. Апсолутна борба против свих терористичких група. Они су наши непријатељи. Треба нам сарадња свих да их искоренимо, посебно Русије - рекао је француски председник.

Припадници сиријске опозиције су одмах оштро реаговали, али им је Макрон одговорио: - Нико ми није понудио његовог легитимног наследника!

За Макрона постоје и “црвене линије”, а то су коришћење хемијског оружја и онемогућавање доставе хуманитарне помоћи. Његова се стратегија готово у потпуности поклапа с оном америчког председника Доналда Трампа који је напао Сирију ракетама након што је објављено да је Асад хемијским оружјем напао побуњенике и цивиле.

Док је у ова два случаја реч о само војним и само политичким потезима, на истоку Сирије траје рововска геополитичка борба за будућу превласт на том простору, богатом нафтом и гасом, али још важнијем због комуникације у свим смеровима.

Иран је преко својих шиитских милиција избио почетком јуна на ирачко сиријску границу на североистоку с које су отерали терористе - северно од ирачког града Баџа - што је названо “рамазанским чудом”.

Иран је тиме осигурао копнени контакт до Либана за свој стратешки план “шиитског полумесеца” који иде од појаса Газе преко Либана, Сирије, Ирака, Ирана па до Јемена.

До овог рата Иран није имао тај копнени коридор па је помоћ Хезболаху у Либану и Хамасу у Гази ишла морем па није недостајало израелских операција пресретања таквих пошиљака.

Турска је силно забринута због јачања арапско-курдских снага па је САД поручио Турској да ће узети натраг оружје испоручено курдској милицији YПГ у северној Сирији након пораза Исламске државе. Али, питање је у којој ће мери Курди бити спремни вратити то оружје. Наиме, YПГ је близак Курдској радничкој партији (ПКК) коју Турска, САД и ЕУ сматрају терористима.

Анкара је, сасвим разумљиво, више него спремна поново да уђе на простор североистока Сирије као у прошлогодишњој операцији “Штит Еуфрата”, која је имала за циљ онемогућавање спајања курдских енклава, како би спречила било какву идеју стварања курдске чак и аутономије (Курди су склони федералном уређењу нове Сирије, али Анкара се томе противи).

Додатно уље на ватру доливају ирачки Курди који су најавили свој референдум о самосталности ове јесени јер желе осигурати своје сада освојене територије, посебно нафтом богати Киркук.

Багдад је пак због тога спреман и на војну операцију. Такав могући сукоб имао би директне последице по Сирију. Сад кад је јасно да је ИСИС на овим просторима на издисају почиње борба за контролом простора и стварањем подручја утицаја. Тај је процес изузетно опасан јер би било какав неопрез могао довести до конфликта између Русије и САД-а или Ирана и САД-а. Што би, јасно, могло имати катастрофалне последице на глобалном нивоу. Погледајте ОВДЕ шта Шредер ради у односима Русије и Немачке. Извор: Јутарњи Лист