1. Никола Тесла по питању свог порекла на почетку списа свог америчког патента УС335,786, за који је поднео прву пријаву 30. марта 1885. године наводи да је из Смиљана, Лика, пограничне земље Аустроугарске (тј. Војне крајине). Поред тога, имајући у виду да је рођен у породици српског православног свештеника Милутина Тесле, јасно је да је Тесла по пореклу Србин, који је рођен у Аустроугарској.

2. Руђер Јосип Бошковић био је српски физичар, астроном, математичар и дипломата из средњовековног Дубровника и један од најзначајнијих научника свога времена, уврштен међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена. Рођен је 18. маја 1711. године као седмо дете трговца Николе Бошковића (Србина из Орахова код Требиња у Херцеговини) и мајке Павле (италијанског порекла, из породице Бара Бетере, познатог дубровачког песника). Његов брат је био Бартоломеј Баро Бошковић.

Цео радни век провео је у туђини, где је стекао и светску славу, а само једном је свратио у свој завичајни Дубровник, 1747. године. Био је професор универзитета, оснивач Миланске опсерваторије и директор Оптичког института Француске морнарице. Био је универзалан стваралац: филозоф, математичар, астроном, физичар, инжењер, педагог, геолог, архитекта, археолог, конструктор, оптичар, дипломата, путописац, професор, исусовац, најбољи песник на латинском језику осамнаестог века и преводилац-полиглота.

3. Иван Вучетић је аргентински антрополог, полицијски инспектор и проналазач српског порекла. Рођен 20. јула 1858. године на острву Хвару, пореклом из Црне Горе, Иван Вучетић се настанио у Аргентини 1882. године, када је имао 23 године. Добивши аргентинско држављанство променио је име у Хуан Вучетић. Ступио је 1888. године у Централно одељење полиције провинције Буенос Ајрес у Ла Плати. У почетку је радио као рачуновођа, а после је постао шеф Канцеларије за статистику. Створио је Канцеларију за антропометријску идентификацију и касније Центар за дактилоскопију, чији је био директор.

Његов систем отисака прстију је 1905. године прихваћен у полицији Буенос Ајреса, касније Федералне полиције Аргентине. Академија науке у Паризу је 1907. године објавила да је систем идентификације људи који је развио Вучетић најпрецизнији познати у то време. У његову част полицијска академија у Ла Плати носи назив “Escuela de Policia Juan Vucetich”, а постоји и истоимени музеј. Такође, у Загребу Центар за криминалистичка вештачења носи његово име. Пула има меморијални маркер по Вучетићу, због његове службе тамо у аустроугарској морнарици, док на Хвару има своју бисту.

Посебно је интересантан случај Едуарда Пенкале (1871-1922), проналазача патент оловке, који се такође налази на овој листи, а иако није Србин, његово “хрватско” порекло је више него спорно, пошто га својатају на више страна. Према Википедији његов отац је пољског порекла, а мајка холандског, док је он сам рођен у Липтовском Микулашу, тадашњој Мађарској, данашњој Словачкој. Међутим, словачки извори тврде да је он Словак, као и да његови сродници и данас живе у Словачкој.

 Хрватски извори наводе да је постао натурализовани Хрват када се почетком XX века доселио у Загреб и узео име Славољуб. Међутим, овај навод није јасан, јер је Хрватска у то време била део Краљевине Хрватске и Славоније, која је била део Краљевине Угарске, као дела Аустроугарске. Сходно томе, вероватно се мисли на његово држављанство, а не на националност. Пенкала је имао преко 80 патената.

Оно што није спорно је да је Пенкала био успешан проналазач и пословни човек, што је био случај и са Теслом, Бошковићем и Вучетићем.

Погледајте ОВДЕ тучу која је шокирала Србију.

Извор: Телеграф