Сваке године 28. јуна, православна црква и њени верници прослављају Видовдан, најпознатији као датум Косовске битке и празник светог мученика Вида и српског цара Лазара Хребељановића.

Цар Лазар рођен је 1329. године у Прилепу. Још као дете био је благе нарави, оштроуман и добродушан. Васпитаван је у хришћанској вери и увек је био побожан.

Још за време владавине цара Душана, постао је славан и уважаван на двору, и то од свих, пре свега због своје честитости, витештва и побожности. Оженио се царевом рођаком Милицом, ћерком кнеза Вратка, која је била потомак лозе Немањића. Године 1353 проглашен је за кнеза.

Једна од највећих брига кнеза Лазара била је како да помири Српску и Цариградску Патријаршију. Као изасланика Цариградском патријарху послао је монаха Неанију, да га замоли да са Срба скине проклетство (анатему), што је и учињено. Кнез Лазар борио се против Турске најезде и страдао у бици на Косовом Пољу 1389. године.

Његово тело пренето је и сахрањено у његовој задужбини, манастиру Раваници код Ћуприје, а затим пренето у Раваницу (Сремску), одакле је 1942. године пренето у Саборну Цркву у Београду.

За време свог живота обновио је манастир Хиландар и Горњак, подигао манастир Раваницу и Лазарицу и многе друге цркве и манастире.

Сада се његове свете и чудотворне мошти поново налазе у манастиру Раваница код Ћуприје, где се дешавају многа чудеса и исцељења болесних и убогих. Свима онима који му се са искреном молитвом обрате он помаже, а многи верници тврде да је молитва упућена Светом кнезу Лазару на Видовдан увек услишена, као и да се на овај дан дешавају чудесна исцелења.

У српском народу Видовдан је и дан жалости, па верници данас никако не треба да праве славља, играју и певају, јер се на овај дан то сматра великим грехом.

За ноћ уочи Видовдана постоји једно занимљиво веровање. Наиме, верује се да видова трава, која се од давнина сматрала биљком за гатање, може нешто да вам открије ову ноћ.

Удате жене би требало ову траву уочи Видовдана да ставе под јастук и шта сањају те ноћи, то ће им се и десити. Међутим, за девојке важи друго веровање. Оне би требало видову траву, парче хлеба и мало соли да ставе под јастук. Пре него што легну, треба да изговоре:

"Виде, Виде! Тако ти соли и хлеба, земље и неба, кажи ми ко ће ми бити суђен. Нека ми изађе на сан".

У неким крајевима, жене су овај обичај обављале уз помоћ босиљка - предвече уочи Видовдана, одлазиле су до пања на којем су цепана дрва за претходну зиму, иду око њега, посипају га сушеним босиљком и изговоре: Ја босиљак садим око дрвеника, да ноћас сањам свога суђеника.

Постоји још једно веровање, а то је да ће вам видова трава помоћи да кроз врло кратко време упознате будућег мужа.

Прочитати ОВДЕ зашто не треба никада пити воду из флаше која је стајала у ауту.

Извор: Курир