Пише: Емил Влајки

Иначе, са жалошћу напомињем, а материјално не стојим баш најбоље, да ни за један од текстова никада нисам примио ни цента, док којекакве будале, „аналитичари“, који нису чак ни осредњи манипулатори, а о истини да не говоримо, сјајно просперирају од својих писанија. Све у свему, „не знам се продати“, али тко ми је крив! Нитко ме не жели поред себе јер сам „час овакав, час онакав“; они би сви хтјели да је истина једносмјерна!

Иначе, овај је текст инспириран полемиком коју су, у Народној Скупштини Србије водили, поводом предложеног Министарства о европским интеграцијама, др. Војислав Шешељ (Војо) и др. Александар Мартиновић (Аца).

Има ли, и да ли је икада и игдје било, Министарства за социјалистичку интеграцију.

Тврди се, како су за Србију европске интеграције апсолутан приоритет. Аца је у Скупштини истицао вриједности Европе у смислу побољшања квалитета живота појединаца, етничких група и држава који су унутар ЕУ. Аца вели како Србији уопће није важно да ли ће икада учи у Европу, него треба од ЕУ усвојити све оно што је истински вриједно и хуманистички перспективно за све људе у Србији. Ако је то тако, наставља Аца, што не би постојало и засебно Министарство за европске интеграције? Чини се логичним, али је овај начин размишљања у много чему споран.

Као прво, 'Европа' је првенствено идеолошки концепт и спада у категорију творевина 'сад ме има, сад ме нема'. Напомињем, да су и прије постојања 'Европе' постојали реални, оживотворени вишедеценијски концепти као што су 'Социјалистички блок', 'Несврстане земље', итд., да су се многе државе хтјеле у њих интегрирати и то су чиниле, али да нигдје нису постојала министарства за социјалистичке или несврстане интеграције!

Онако како је Аца објаснио ствар, а имајући у виду да је „улазак у Европу“ најважнија стратешка ствар за Србију, Министарство за европске интеграције би било истинска влада у Србији. Другим ријечима, наставља Аца, сва друга министарства морају своје активности подредити европским интеграцијама, према томе Министарству за Европске интеграције, ерго (дакле) његовом министру као једином координатору! Каква ће бити улога Ане Брнабић у свему томе, није јасно, јер и читава влада мора дјеловати у функцији основног стратешког циља Србије којим ће управљати предложено ново министарство! Тко ће ту, уствари, бити прави премијер?

Куриозитет у читавој причи је тај што је чак и Чеда Јовановић, најстраственији службени лобиста евро-нато-интеграција, подржао Воју који се, наравно, успротивио спорном министарству за европске интеграције!!! Али, претпостављам да се Чеди то омакло и да ће ту своју грешку брзо исправити.

Аца вели како треба узимати из Европе оно што је најбоље и инкорпорирати то у законодавство и начин живота Србије. Сјајно, тако и треба; не треба министарство, али то треба! Међутим, Ацо, што је са осталим свјетским унијама, на примјер, Евроазијском унијом, или сутрадан, Новим путом свиле, итд.? И тамо, сигурно има добрих ствари које би требало инкорпорирати у Србију. Узгред речено, има и сијасет разлога зашто би требало учи и у такве уније. А Аца, као покварена грамофонска плоча: Европа, па Европа.

Уосталом, није ли ОН, недавно предложио царинску унију „Западног Балкана“ (надам се, да ће једног дана нетко успјети објаснити што је то „Западни Балкан“).

Будимо Ацо мало парламентарни! Ако се већ предлаже Министарство за европске интеграције, што је нонсенс, али добро, зашто се ово ново министарство не би звало 'Министарство за европске, евроазијске и балканске интеграције? То је исто као кад нетко упише паралелно два или више факултета!

Након свих ових примједби, а има их још, само их чувам „у рукаву“, намеће се један једини закључак: Предложено министарство за европске интеграције као ексклузиван концепт (изгледа да једино „Европа“ постоји у свијету) је типичан идеолошки концепт који са правним системом нема никакве везе. Ово се министарство, наравно, може наметнути у правном облику, што ће се и десити. Али узевши у обзир да је ЕУ интегриран са НАТО-ом и да заједно воде нови хладни рат против Русије, чини се да је све јасно. Било би добро да се војна неутралност поштује и на дјелу, а не само на папиру. Погледајте ОВДЕ шта ће се десити ако Руси затворе центар у Нишу.

Боже правде!