На то се Србија обавезала Акционим планом за поглавље 23 и 24 у преговорима са ЕУ.

Међутим, то највероватније неће бити и једине уставне промене, и све се гласније чује да ће једна од главних тема бити и преамбула о Косову, али и промена броја посланика, а можда и начин избор председника Србије. Кост у грлу могле би да буду и одредбе о примату европског законодавства над домаћим.

- Србија се Акционим планом обавезала да ће се бавити изменама које се тичу правосуђа, и да ће отклонити примедбе Венецијанске комисије. Главна ствар је та да ће из правосуђа морати да се уклоне извршна па и законодавна власт, тако да судије и тужиоци не би требало да буду бирани у парламенту. Једна од замерки је и да министар правде не може бити члан ни већа тужилаца ни судија по функцији, јер она онда нису независна. Постоје и примедбе техничке природе - каже за "Блиц" Милан Антонијевић, правник и координатор радних група за Поглавља 23 и 24 Националног конвента о ЕУ.

Осим правосуђа, Србија се није обавезала на промену других ствари, али Устав се најчешће мења дугорочно, па ова област неће бити једина. У српској јавности се већ неко време говори о томе да и предмет промене могла да буде и преамбула Устава о Косову, затим број посланика, начин бирања председника Србије, а помињала се и промена изборних закона.

Нема сумње да ће промена, или чак брисање преамбуле о Косову, иако за тим нема званичних захтева, бити највећи изазов.

Спекулише се да Брисел од Србије тражи управо њено брисање, како би Бриселски споразум могао да се примењује без проблема.

Једна од варијанти за пренебрегавање овог проблема је да се, на пример, у тексту наведе да је Косово део Србије над којим она нема суверену власт.

Пред улазак Србије у ЕУ, када год он био, грађани Србије ће одлучивати и о примату европских закона над домаћим. У Устав би требало да буде уведена интегративна клаузула, која предвиђа да закони који су усвојени у Бриселу аутоматски важе и у Србији.

Такође, нови Устав би требало да утврди начин на који ће грађани Србије гласати за Европски парламент, али и гласање странаца са пребивалиштем у Србији за локалне органе власти.

У измене би могле да буду уврштени и:

- Мањи број посланика

Популизам или не, ово је тема о којој је у више наврата било речи, а идеја подразумева да се број посланика са 250 смањи на 150 или чак 125. И за ово је неопходна промена највишег правног акта, јер је број посланика уставна категорија.

- Избор председника у парламенту

Једна од идеја је и избор председника државе у парламенту о којој се доста причало, али никада кроз озбиљнији дијалог. Предлог је био да би председника Србије убудуће могао да бира парламент, а не грађани, како што је до сада била пракса.

На ову тему било је и разговора о томе да председнику Републике треба повећати овлашћења, с обзиром на то да је он практично једини кога грађани бирају директно.

Промена Устава једна је од кључних ствари којом ће се бавити нови председник Србије Александар Вучић. Он је то најавио већ у свом првом обраћању са нове функције, уз опаску да посао неће бити нимало лак.

И ту није ни најмање погрешио јер, да би се највиши правни акт земље променио, неопходан је и консензус, дијалог, подршка у јавности, али и у парламену и то двотрећинска. На крају, завршну реч имају грађани на референдуму.

За све ово, осим добре воље и ваљаних решења, потребно је време, па је питање да ли ће то Србија успети да уради до краја године, на шта се обавезала Акционим планом.

- Желим да отворим друштвени дијалог о Уставу и односу према КиМ, као и о односу према региону, а који ће да траје три, шест и више месеци - рекао је председник Вучић.

Влада Србије је донела акциони план, па је за очекивати да ће она бити и један од иницијатора промене Устава, објашњава Антонијевић.

- Нема јасно дефинисаног механизма ко покреће расправу, али за то су добра платформа и Скупштина Србије и Министарство правде, које ће највероватније и формирати радну групу која ће се тиме бавити. Колико знамо, она до сада није формирана - каже Антонијевић.

Он наводи да је владина Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом већ затражила од оганизација које се баве правосуђем да пошаљу своје предлоге измена из области правосуђа.

- За промену Устава мора да постоји јавна расправа у којој учествују сви, од државе, преко факултета, цивилног друштва, грађана... Мора се знати какве уставне промене се траже, зашто, шта су циљеви, шта смо обећали ЕУ. Јавне расправе, трибине, разговори о томе на јавном сервису, све би то требало да постоји - прича он.

Предлог за промену Устава може да поднесе најмање једна трећина од укупног броја посланика, председник Републике, Влада и најмање 150.000 бирача. Да би он био и усвојен, потребна је двотрећинска већина посланика.

По усвајању, приступа се изради акта о промени Устава, који би поново Скупштина требало да потврди двотрећинском већином.

Након тога, парламент је дужан да овај документ стави на републички референдум ради потврђивања, који се одржава најкасније до 60 дана од усвајања акта о промени Устава, и који је потврђен ако је за њега гласала већина изашлих бирача. Избор: Блиц